Digitalizacijom poreskog sistema u Srbiji dobija se na ubrzanju administrativnih procesa i uštedama resursa, dok se poslovanje čini efikasnijim i transparentnijim.
Ipak, ovaj korak zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima.
Profesorka finansija i kreativne ekonomije dr Hristina Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu objasnila je ključne prednosti digitalizacije poreskog sistema u Srbiji.
– Poreski sistem treba da prati promene koje se dešavaju u privredi i njenom poslovanju, tako je i sa digitalizacijom i digitalnom transformacijom poslovanja privrede. Prednosti digitalizacije poreskog sistema prvenstveno se mogu videti u ubrzanju poreskog procesa i uštedama u troškovima koje privreda ima prelaskom sa analogne na digitalne poreske usluge. Ako je pre uvođenja digitalizacije bilo potrebno oko 16 radnih sati za obavljanje jednostavnih poreskih procesa, digitalizacija omogućava da se oni obave za manje od sat vremena. Međutim, prednosti nisu samo na strani privrede. U smislu efikasnijeg poreskog postupka digitalizacija omogućuje poreskoj upravi praćenje poreskih obveznika i unapređenje nivoa poreske kulture, zatim identifikacija rizičnih poreskih obveznika, automatski povraćaj PDV i drugih poreskih dažbina, kao i masovno otkrivanje različitih vrsti rizičnog poreskog ponašanja. Ovde prvenstveno mislim na prediktivnu i perskriptivnu poresku analitiku koja je omogućena digitalizacijom. S tim u vezi, poreska uprava na bazi digitalnih podataka i vremenskih serija može predvideti moguće probleme i predložiti preventivne mere za poreske obveznike, a i unapređenje poreskog sistema. Takođe, bez digitalizacije poreska politika je bila udaljena od poreskog obveznika i njegovih realnih potreba, a njeno prilagođavanje potrebama privrednika je bilo skupo uglavom zasnovano na specifičnim i namenskim istraživanjima. Sada uz pomoć digitalizacije poreske uprave i kreatori poreske politike mogu da evaluiraju efekte svojih aktivnosti na poreske obveznike. Takođe, ovo omogućava i da se poreske usluge personalizuju i prilagođavaju pojedinačnim grupama poreskih obveznika, što se može očekivati kao napredna poreska anlitika i ,,poreski sistem budućnosti”. Osnovno načelo savremenih digitalnih poreskih sistema, nije samo ,,brza, efikasnija i jeftinija” poreska administacija i napalata poreza, već ,,targertiranije i personalizovanije” poreske mere. Međutim, procesi digitalizacije morali bi da prerastu u digitalnu trasformaciju poreskog sistema, što sada nije slučaj. To znači, veća zasnovanost na poreskom savetodavstvu kroz primenu veštačke intelegencije, kako bi se povećala poreska kultura, a poreski obveznici podstakli na pozitivna ponašanja. Vraćanje poverenja u poresku upravu, koja se vrlo često doživljava kao represivni instrument fiskalne politike, digitalnom transformacijom trebalo bi da preraste u jednostavan, prijateljski orijetisan i transparetan sistem u službi građana i privrede.
Elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednostu Sistemu elektronskih faktura je značajan pomak, a korak dalje je elektronsko evidentiranje obračuna PDV. Koliko ovo olakšava priredi i ubrzava proces rada?
– Automatsko evidentiranje PDV-a smanjuje rizik od grešaka, dok dostupnost podataka u realnom vremenu omogućava brže donošenje odluka i efikasnije planiranje poslovanja, naročito praćenje i upravljanje likvidnošću. Pored toga, digitalizacija PDV-a kroz sistem e-fakture olakšava kontrolu i komunikaciju sa poreskim organima, čime se dodatno povećava produktivnost i štedi vreme kompanijama. Naravno sve prednosti privredi moraju da budu praćene jednostavnim digitalnim rešenjima za primenu u praksi. Korišćenje strukturiranih e-faktura omogućava automatizovani ciklus fakturisanja – od porudžbine do plaćanja. Njihovo povezivanje sa internim računovodstvenim i knjigovodstvenim sistemima unutar kompanija, omogućava da se kontrola fakturisanja, naplate i obračuna (ne)naplaćenih obaveza evidentira u realnom vremenu. Standardi e-faktura zasnivaju se na strukturiranom elektronskom formatu, a oni po svojoj prirodi omogućavaju potpunu automatizaciju obrade njenog sadržaja što je osnovna prednost njihovog uvođenja. Elektronsko evidentiranje PDV omogućava smanjenje mogućnosti za poresku evaziju, i olakšava kontrolu naplate i povraćaja PDV.
Da li smatrate da postoje veliki izazovi sa kojima se susreću privreda i državne institucije prilikom implementacije sistema e-faktura i koji je vaš savet za prevazilaženje istih?
– Kao i svaka oblast koja donosi novinu, izazovi digitalizacije su veliki. Njih možemo pratiti iz perspetive privrede, ali iz perspektive onoga ko promene uvodi. Neki od njh su ljudski kadrovi i tehnička infrastruktura u malim i srednjim preduzećima. Često ona nemaju sredstva da proprate ove promene koje omogućavaju implementaciju e-faktura. Zatim tu je svakako otpor novinama, ali i nedostatak znanja u oblasti digitalnih alata, što može uticati na sporo usvajanje sistema e-faktura. Troškovi prelaska sa jednog na drugi sistem, mogu izazvati veće troškove za male firme, jer automatizacija finansijskih tokova zahteva usaglašavanje različitih sistema. Velike firme mogu osetiti blagodeti e-faktura kroz integraciju ovog alata u ERP sisteme, i imati koristi od obrade podataka na bazi veštačke intelegencije i mašinskog učenja, koristiti ih za predviđanje obima aktivnosti, prihoda, novčanih tokova, pa čak i rizika poslovanja. Samo povezivanje sa postojećim softverima može izazvati kašnjenja i greške u funkcionisanju računovodstveno-finansijskog sistema. Na strani države to su sigurnost i poverljivosti sistema e-faktura. Potencijalno ranjivi deo e-faktura je što se formiranjem velike baze podataka koje često mogu sadržati i poslovnu tajnu, stvaraju veliki zahtevi za uspostavljanje sistema sajber bezbednosti, ali i usaglašavanje e-faktura sa regulativom o zaštiti privatnih podataka. Probijanje ovih sistema i krađa podataka, što je nije retka pojava u digitalnom svetu, mogu naneti privrednim subjektima, ali i državi velike troškove. Poslednji izazov bio bi kapacitet samog sistema da u kratkom roku može da obrađuje veliki obim podataka i tranasakcija bez zastoja. Bili smo svedoci pokretanja sistema e-faktura kod nas i postepenoj optimizaciji njegovih kapaciteta. Zastoji imaju potencijal da stvore nepoverenje u privredu, i da utiču na reputaciju sistema e-faktura. Najveći izazov je zapravo transformativni potencijal e-faktura i njegovo pretvaranje u sisteme koji omogućavaju digitalnu transformaciju privrede, ali i poreskog procesa. To zahteva njegovu nadogradnju sa ostalim digitalnim alatima (npr. veštačkom intelegencijom, mašinskim učenjem, blokčejnom , itd) i povezivanje mnogih procesa unutar materijalnog i finansijskog knjigovodstva, kako bi se smanjili troškovi upravljanja zalihama i skladištima materijalnih proizvoda (npr. uvođenjem bar kodova u sistem e-faktura i njihovo povezivanje sa elektronskim narudžbenicama, otpremnicama i drugom dokumentacijom iz pogonskog računovodstva). Važne diskusije koje se danas vode na globalnom planu usmerene su i na nadogradnju sistema e-faktura i njegovo korišćenje za kreiranje digitalnog pasoša proizvoda, koji je deo paketa evropske cirkularne ekonomije. Njime se prati ekološka podobnost proizvoda i njihovih komponenti, a iste povezuju sa sistemom e-faktura. Znači, veliki izazov je ne ostati samo na nivou digitalizacije i automatizacije, već ovo iskoristiti kao potencijal za digitalnu transformaciju i nadogradnju digitalnih usluga za privredu, koje mogu započeti e-fakturama, ali koje ne bi trebalo da se i završe na tome.
Na koji način unapređenje sistema e faktura doprinosi efikasnijem funkcionisanju poreskog sistema i smanjenju administrativnog opterećenja?
– Pre svega automatizacija procesa kroz sistem e-faktura omogućava automatsku razumenu i obradu podataka između privrednih subjekata i poreskih organa. Greška ljudskog faktora postaje minimalne i ubrzavaju se administrativni procesi. Uštede se ostvaruju kroz efikasnije rukovanje i arhiviranje faktura. Poznato je da troškove arhiviranja dokumentacije snose privredni subjekti, oni u nekim preduzećima iznose i do 7% ukupnih prihoda. U papirnom obliku, ovaj proces zahteva postojanje namenskih prostorija za arhiviranje i poštovanje standarda arhiviranja. U sistemu e-faktura, finansijska dokumentacija se arhivira elektronski. U EU je procenjeno da prelazak sa papira na automatizovano fakturisanje smanjuje troškove prijema fakture sa 30 evra na 1 evro. Sistem e- faktura doprinosi i integraciji rešenja za digitalna plaćanja te na taj način omogućava visok nivo transparentnosti transakcija. Skup podataka u e-fakturama omogućava bolji nadzor na prihodima. Kod nas su zbirni efekti ovog procesa procenjeni na smanjanje poreskog opterećenja privrede sa 3% BDP-a, na oko 2% BDP-a. Efikasnije poreski sistem se ostvaruje kroz smanjenje rizika od prevare usled lažnih faktura, te se na taj način štite interesi javnog sektora. Evropska komisija nedavno je objavila izveštaj o efektima sistema e-faktura u članicama EU. Tu možemo naći vrlo interesantne podatke o efektima i uštedama koje sistem e- faktura kreira poput smanjenja fakturisanja sa 20 minuta na manje od 2 minuta po pojedinačnoj fakturi, kao i da su u mnogim zemljama smanjeni troškovi administrativnog opterećenja od 10% do 25%. Procenjeno je da primena e-fakturisanja u javnim nabavkama dopinosi uštedama od 2,3 milijarde evra na godišnjem nivou.
Važan aspekt e-faktura je i efikasnost korišćenja veštačke intelegencije i mašinskog učenja integrisanih u ERP sisteme koji koriste podatke iz e-faktura za poslovno upravljanje. Postoje i inovativna polja primene e-faktura u određenim oblastima – tako na primer podaci iz e-faktura u naftnoj industriji omogućavaju praćenje emisije CO2, tako da se u lancu vrednosti mogu meriti efekti emisije za svaki proizvod i uslugu i takve informacije slati kupcima.
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Koliko digitalizacija odnosno sistem e fakutra ubrzava proces rada knjigovođa i računovođa?
– Osnovno je da se smanjuje potreba za radnom snagom. Ljudski faktor uvek će biti prisutan u oblasti računovodstva i finansija, ali automatizacija može da ubrza ove procese. E-fakture eliminišu potrebu za ručnim unošenjem podataka već se informacije automatski prenose u računovodstvene sisteme. Time, osim vremena, smanjena je i mogućnost greške. E-fakture su odmah dostupne za knjiženje i evidentiranje, što smanjuje vreme potrebno za obradu velikog broja podataka. Svakako treba imati u vidu da se koristi od sistema e-faktura zasnivaju na ekonomiji obima. To znači da preduzeća koja imaju veliki obim transakcija, imaju i veće uštede od automatizacije ovog procesa. Računovođe mogu u svakom trenutku pratiti finansijske podatke i pripremati kratkoročne finansijske izveštaje za menadžment. Najveći je uticaj u upravljanju novčanim tokovima, kao i pripremi računovodstveenih izveštaja u ovoj oblasti.
Na koji način e-fakture utiču na makroekonomiju?
– Na makroekonomskom nivou, e-fakture podstiču konkurentnost privrede kroz smanjenje transakcionih troškova i povećanje operativne efikasnosti. Takođe, dostupnost podataka u realnom vremenu omogućava donosiocima politika detaljniji uvid u fiskalne tokove, što može doprineti formiranju adekvatnijih ekonomskih politika. Razna istraživanja kvantifikovala su ekonomske efekte e-fakturisanja. Tako na primer, Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država procenilo je da joj elektronsko fakturisanje smanjuje troškove fakturisanja za 5% ili oko 450 miliona USD godišnje, dok se naplata faktura sa prosečnih 17 dana smanjuje na 3 dana. Ako se godišnje prima oko 20.000 faktura preduzeće može uz pomoć ovog sistema ostvariti uštede od 70.000 evra, a procenjuje se da su troškovi manualne obrade faktura od 7 do 50 evra po fakturi.
