Još su stari Egipćani koristili divlji peršun kao sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva jer plod i ulje deluju diuretično, pomažu u izlučivanju soli iz organizma. Takođe, pomaže kod upale prostate, pri otežanom mokrenju, ali i u slučajevima oticanja nogu, reumatizma, artritisa, gihta i gojaznosti. Međutim, fitoterapeuti napominju da peršun ne sme da se koristi ako postoji upala bubrega. To se naročito odnosi na seme, koje deluje znatno jače od korena i lista.
Ova biljka povoljno utiče na rad jetre, pa se preporučuje kod žutice i drugih oboljenja. Osim toga, podstiče krvotok i dobro deluje na nervni sistem – ublažava letargiju i anksioznost. Peršun je koristan u ishrani dijabetičara. Za njegovu lekovitost znaju i žene koje imaju problema sa bolnom ili neredovnom menstruacijom. Grickanje peršuna u danima pre ciklusa otklanja višak tečnosti iz tela i sprečava predmenstrualno nadimanje. Deluje i na polne žlezde, kao i kod neplodnosti.
Sveže zdrobljeno lišće pomaže kod bolova u uhu i zubobolje. Čaj od semena peršuna snižava telesnu temperaturu, opušta glatke mišiće u celom telu, olakšava glavobolju, migrenu, astmu, grčeve u stomaku. Deluje antiseptično na posekotine i rane, a ublažava i nadražaje od uboda insekata.
