- Za 20 godina u Kini će biti 20 odsto više muškaraca nego žena i veliki deo stanovništva muškog pola neće moći da osnuje porodicu.
- Politika selektivnog abortusa može imati i psihološke posledice.
U mnogim delovima Kine, Indije i Južne Koreje za 20 godina će biti između 10 i 20 odsto više muškaraca nego žena i ova socijalna neravnoteža će imati posledice po zdravlje stanovništva, tvrde stručnjaci.
“Nemogućnost velikog procenta muškaraca da pronađu partnerke uticaće na njih psihološki”, upozorava se u studiji objavljenoj u časopisu Kanadskog udruženja lekara.
Autori ove studije, stručnjaci Centra za međunarodno zdravlje i razvoj na Londonskom koledž univerzitetu, tvrde da je u tim zemljama davanje prednosti muškoj deci u odnosu na žensku vrlo uobičajeno.
“Oni polaze od pretpostavke da će muška deča mnogo lakše naći posao (naročito u zemljama u kojima je privreda zasnovana na poljoprivredi) i da imaju odgovornost da brinu o bolesnim i starim članovima porodice”, kažu stručnjaci.
Ova diskriminacija žena se vrši i pre rođenja, budući da se mnoge porodice opredeljuju za takozvani selektivni abortus. To znači da se odluka o prekidu trudnoće donosi kada se utvrdi da će buduća beba biti ženskog pola.
Ali nemaju sve žene mogućnost da utvrde pol deteta na vreme da bi mogle prekinti trudnoću, pa u mnogim slučajevima, kada je novoređenče devojčica, za nju počinje život ispunjen neuhranjenošću i lošim higijenskim uslovima, što se, na žalost, često završava preranom smrću.
U svakom slučaju, posledice su iste: broj dečaka raste, a smanjuje se broj devojčica. Ako pođemo od činjenice da je normalno da se na svakih 105 dečaka rodi 100 devojčica, u Južnoj Koreji je, na primer, 1992. godine na svakih 100 devojčica rođeno 125 dečaka.
U Kini je 2005. godine na svakih 100 devojčica rođen 121 dečak, odnosno rođeno je 1,1 milion više dečaka nego devojčica. Ovakva situacija dugoročno ima dve direktne posledice.
“Zbog nedovoljnog broja žena, veliki deo stanovništva će ostati bez partnera i mogućnosti da ima potomstvo, a to može izazvati psihičke probleme i eventualno dovesti do porasta nasilja i zločina”, kaže profesorska Londonskog univerziteta Tereza Hesket.
“Kad god dođe do promena ovakvih razmera, sasvim je logična pojava konfliktivnih manifestacija. Postojaće veća konkurencija i biće teže osnovati porodicu” kaže Giljermo Pouse, doktor psihologije i koordinator organizacije Psiholozi bez granica.
“Mnogo manji broj žena nego muškaraca neminovno dovodi do zamene uloga, što znači da će muškarac morati da se prilagodi novom prostoru delovanja i čak da promeni očekivanja”, dodaje on.
Izvor: Tanjug
