Sa boranijom bolja probava

Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. U Evropu je boranija doneta u 16. veku. Boranija (Phaseolus vulgaris) se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka.
Postoji mnogo vrsta boranije, a neke od poznatijih su: tiber, nerina, lodi, fruidor, šumadinka, zlatna olovka, unidor, kineska boranija, italijanska boranija…

Postoji podela na niske i visoke sorte, a niske se više gaje zato što su jeftinije za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može biti zelena, bledožuta, žuta, ili šarena, po dužini – dugačka, srednja ili kratka, a po obliku – šiljata, okrugla ili široka.
Sveža boranije je na pijaci dostupna od proleća do jeseni, a smrznuta, sušena i konzervirana se može naći u prodavnicama tokom cele godine.

Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama. Mahuna boranije sa zrnima koristi se tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana. Priprema se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.
Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu, deci i trudnicama.