Kompanija “Ingliš mener” u Velikoj Britaniji organizuje jedinstvenu obuku koja ima za cilj da nauči žene kako se postaje prava dama sa prefinjenim manirima.
Ovaj kurs pomaže pripadnicama lepšeg pola da postanu samouverene i spremne za svaku situaciju. Prave dame se na poseban način rukuju, otvaraju i zatvaraju vrata, ulaze i izlaze iz prostorije. Dama nikad neće okrenuti zadnjicu osobi koju napušta, nego će postarati da to bude mnogo “nežnije”. Kad je reč o ponašanju za stolom, uči se i razlika noža za ribu od noža za voće.
Džejn Ostin je ustalasala javnost govoreći da ne mora da znači da se dama rađa, već da svaka žena može biti i pokazati da je dama, jednostavno uz pomoć vrlina kao što su dobrota, lepota i karakter, jednom rečju, svojim ponašanjem.
Postoji nekoliko osnovnih pravila kojih bi jedna otmena žena trebalo da se pridržava.
Dama uvek:
- Ume lepo da zahvali, ali ne preteruje u izlivu osećanja
- Zna kada se nosi, a kada se ne nosi šešir
- Ljubazno razgovara sa poslugom i konobarima
- Pravi društvo najstarijima i najdosadnijima na zabavama
- Daje prednost drugima
Dama nikad
- Ne vodi duge razgovore preko telefona i ne proverava poruke dok je u društvu
- Nije gruba prema posluzi
- Ne stavlja šminku u metrou
- Ne govori drugima iza leđa ono što ne može da im kaže u lice
- Ne omalovažava svog supruga kad su u društvu
U vreme pre 20. veka reč “dama” je po mišljenju novinarke Rejčel Džonson, koja je pisala reportažu o školi, imala drugačije značenje a osnovni cilj je bio da se žene drže u pokornosti i smernosti baš kao što su steznici i korseti imali zadatak da sputavaju slobodno kretanje žene. Čitav život žena, od toga kakvu odeću je nosila, šta je čitala, gde je sedela u crkvi, šta je kome govorila, bio je tačno određen i imao svoja pravila.
Stvari će se po žene promeniti šezdesetih godina prošlog veka, kada one prestaju da postoje samo u senci muškarca. Žene su poželele oslobađanje, i vlastite karijere. Vrhunac se dogodio u vreme dok je na mestu premijera Velike Britanije bila Margaret Tačer. Tokom 80-tih i 90-tih termin “dama” prestao je da bude u opticaju. Žene su stavile naramenice i krenule da se probijaju kroz život.
Globalna recesija, kraljevsko venčanje i svest o tome da žene treba da trguju svojim društvenim i seksualnim kapitalom kako bi maksimalno iskoristile svoju vrednost, obnovili su potrebu da ponovo postoje dame, a kao glavni “krivac” javlja se vojvotkinja od Kembridža, Kejt Midlton, koja je postala uzor mladim devojkama koje sanjaju da takođe pronađu svog princa, piše portal “Žena”.
Izvor: 24sata
