Tradicionalna kineska kuhinja a posebno način pripremanja jela po mnogo čemu se podudaraju sa savremenim pogledima na zdravu ishranu. Jer, tokom hiljada godina Kinezi su istraživali svet biljaka, trava, semenki i pečuraka i pronalazili najhranjivije sastojke. Otkrili su, takođe, da nutricionističke vrednosti biljaka mogu lako da se unište nepravilnom pripremom ali i da mnoge vrste namirnica imaju lekovite vrednosti.
Najočigledniji je primer đumbira, koji se često koristi kao začin, a poznat je, pre svega, kao lek za želudac.
Glavni sastojci kineskog obroka su čaj (bez šećera), pirinač i kuvana testa, obavezna je lagana supa, bareno povrće (bez masnoće sa biljnim prelivima) i bareno ili na žaru pečeno belo živinsko meso ili riba.
Obilje povrća, manje količine mesa, najčešće kratka termička obrada, veština kombinovanja namirnica koje čine obrok i velike mogućnosti improvizacije (što omogućava da se nama teško dostupni sastojci zamene onima koji uspevaju na našim prostorima), čine ovu kuhinju sve omiljenijom i u Srbiji.
