Tradicija da žena nakon udaje preuzme prezime svog izabranika je duga i stara i obično se oko nje ne diže previše prašine. Dame su uglavnom uzbuđenje zbog promene prezimena; za njih to predstavlja svojevrsni vrhunac veze i intimnosti.
Međutim, danas se sve više pripadnica lepšeg pola odupire toj tradiciju i to uglavnom one koje su manje religiozne i više obrazovane – ili bar tako tvrde mnoge studije koje se sprovode na tu temu.
Nedavno je sprovdeneo istraživanje u Americi koje je postavilo samo jedno pitanje: “Da li bi dame podržale zakon koji zahteva od njih da uzmu muževljevo prezime?”. Čak 50% ispitanica je odgovorilo potvrdno.
Ovi rezultati su naljutili mnoge i to sa razlogom. Uzimajući u obzir da živimo u 21. veku, uzimanje muževljevog prezimena deluje pomalo arhaično, naročito kad se prisetimo odakle ova tradicija uopšte potiče.
“Ovo pravilo datira još iz 1800. godine kada je američki zakon glasio da udata žena nema pravo na imovinu ili potpisivanje ugovora pod svojim imenom,” kaže Marisa Broun, novinarka. “Ovo je posebno iritantno, jer žene danas poseduju samo 1% imovine celom svetu.”
Ali da ostavimo istoriju po strani. I žene sa Balkana su mnogo obrazovanije i samostalnije nego što su bile vekovima ranije, pa se danas uglavnom i dalje odlučuju na preuzimanje muževljevog prezimena. Glavni razlog za to je, kako one tvrde, zbog deteta. Ona druga polovina žena se našla na pola puta i uz svoje uzima i partnerovo, ali retko koja zadržava samo svoje prezime.
Ne radi se tu ni o kakvom buntu. Nekada žena hoće da zadrži svoje prezime, ali nailazi na bujicu osuda i pitanja “Zašto?”. Zato jer je to njihovo prezime, zar to nije dovoljno? I niko ne bi trebalo da ih osuđuje zbog toga.
Izvor: Lepota i zdravlje
