Saturday, June 22, 2024
HomeGreenVoće u ishrani

Voće u ishrani

Nije važno samo šta se jede, već je važna i količina hrane koju pojedemo. Previše hrane u obrocima dovodi do gojaznosti, a premalo hrane do neuhranjenosti i sklonosti infekcijama.

Treba voditi računa o tome kada šta jedemo od namirnica, jer je to veoma važno da bi se važni sastojci hrane što bolje iskoristili.

Mnogi od nas znaju da je jesti voće veoma zdravo, ali treba voditi računa i o tome kada i koliko voća jedemo.

O voću

Voće je pogodno za svakodnevnu ishranu zato što sadrži malo kalorija a dosta tečnosti, vitamina i minerala. Pored toga, voće sadrži mnoge druge korisne sastojke (biljna vlakna, biljne masti, flavonoide, glutation, likopen, karotinom…) koji nas štite od gojaznosti i mnogih bolesti.

Voće je zdravo jesti jer nam daje energiju i korisne sastojke, a vrši detoksikaciju organizma i pored toga pomaže organima za varenje.

Kuvano voće i sokovi imaju u sebi mnogo manje korisnih materija nego sveže voće. Najbolji i najzdraviji su ceđeni sokovi od svežeg voća.

Preporučujemo sledeće voće: jabuke, lubenice, jagode, šljive, a od južnog voća: banane, limun, pomorandže, kivi i papaju.

Kada jesti voće?

Najbolje je voće jesti između obroka kao užinu ili kao samostalni obrok, jer se onda njegovi hranljivi sastojci najbolje koriste, a naš organizam ima najmanje neprijatnosti pri varenju.

Kada voće jedemo na prazan stomak, ono se odmah rastvara u našim organima za varenje, organi uzimaju korisne sastojke i voće prosto klizi kroz creva.

Sokove treba piti van obroka, polako (sporo), gutljaj po gutljaj, kako bi se pomešali sa pljuvačkom i što bolje svarili.

Nutricionisti preporučuju da se svakog trećeg dana jedu veće količine voća (ili samo voće) i piju voćni sokovi jer se tako efikasno vrši detoksikacija organizma i sprečava gojaznost.

Kada ne treba jesti voće?

Stručnjaci savetuju da se voće ne jede odmah posle obilnog obroka, i to iz više razloga. Voće pomešano sa drugom hranom u našim organima stvara nepotrebne kiseline koje stupaju u reakciju sa drugom hranom, pa se hrana i voće ne vare kako treba, a mi osećamo stomačne tegobe.

Mešavina hrane i voća u stomaku na neki način se “kvari”, a mi kao da jedemo pokvarenu hranu. Veće količine hrane i voća (na primer, obilan obrok i veća količina lubenice) prave u stomaku pravu revoluciju, pa onda osećamo bolove, imamo nadutost i gasove, pa dolazi do podrigivanja.

I kada se voće jede kao samostalni obrok, ne treba preterivati sa količinama, jer i naš organizam i creva imaju svoj kapacitet a kada sve to prepunimo, onda se javljaju problemi.

Izvor: Krstarica, www.krstarica.com

RELATED ARTICLES

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments

Stefan on Dva od jednom
Zorana on USB meda!
Slobodan on Multi mališan!