Šta je to top menadžment i koliko je on važan za svako radno okruženje
Top menadžment (Menadžerski vrh, Senior menadžment) a nekad možemo čuti i „oni odozgo“ ili „oni iz kancelarije“ je zadužen za integrisanje ukupnog menadžmenta u organizaciji. Odgovoran je za celokupno upravljanje organizacijom.
Menadžerski vrh sačinjava relativno mala grupa mendžera. Njihova primarna odgovornost je pronalaženje efektivnih razvojnih strategija, kao i upravljanje međuljudskim odnosima. Top menadžment povezuje preduzeće sa okolinom, predstavlja preduzeće i osigurava mu podršku okoline pri čemu je izložen najvećim pritiscima, pretnjama i uticajima iz okoline. Kada ste na vrhu planine imate širok pogled, ali isto tako ste izloženi najjačim vetrovima.
Strateški menadžment se bavi: strategijom poslovanja, dugoročnim planiranjem, ciljevima poslovanja i poslovnom politikom. Za svoj rad vrhovni menadžment odgovara vlasničkoj strukturi a među najvažnije aktivnosti ubraja se formulisanje zajedničke vizije preduzeća, oblikovanje organizacijske kulture i negovanje preduzetničkog duha koji omogućava preduzeću neprekidno poboljšanje svih poslovnih procesa kao i brzo prilagođavanje promenama. Ovde dolazimo do suštine Lean filozofije koja bi trebala da se provlači kroz strategiju svake kompanije – konstantno unapređenje. Iz domaće konsultantske kompanije Tecor consulting kažu da bez dobrog top menadžmenta nema uspeha, a to potvrđuje i praksa.
Odnos radnika i top menadžmenta – neraskidiva karika zdravog poslovanja
Vrhovni menadžment mora biti sposoban da angažuje znanje, veštine i sposobnost svakog zaposlenog.Top menadžment svoju ulogu u izgradnji odnosa sa zaposlenima, ostvaruje stvaranjem vizije i misije preduzeća, strateškim planovima i poslovnom politikom u koju su ugrađene između ostalog, koncepcija upravljanja ljudskim resursima. Opet, počevši od načela Lean filozofije – konstantnog unapređenja, uloga top menadžmenta je u izgradnji odnosa sa zaposlenima i podizanja svesti samih zaposlenih o važnosti usvajanja načina rada i razmišljanja koje dovodi do konstantnog unapređenja. Neprekidno poboljšanje svih poslovnih procesa kao takvo uključuje sve zaposlene u proces identifikacije i rešavanje problema, kao i traženja boljih načina da se stvari obave. Na osnovu vizije, misije, strateških planova i nove poslovne politike, top menadžment definiše ciljeve i zadatke u odnosu na zaposlene, jasno ih predočava zaposlenima i istovremeno stvara uslove za njihovo poštovanje i ostvarenje. On ostvaruje svoju ulogu u izgradnji ambijenta za kvalitet u svakom segmentu upravljanja zaposlenima, počev od planiranja, selekcije, uvođenja u posao, obučavanja i obrazovanja, procene uspešnosti i razvoja zaposlenih, do organizovanja, motivisanja, komunikacija. Pri uspostavljanju pozitivnog odnosa veoma je značajan lični primer i stil rukovođenja, jer ličnim angažovanjem i ličnim primerom rukovodilac dokazuje da su interesi rukovodstva i zaposlenih isti – uspeh organizacije na kome zajednički rade. Primera radi oragnizovanjem Gemba šetnje – Lean metodologije ciljanog obilaska radnog mesta radi neposrednog upoznavanja sa procesom rada i problemima, top menadžment dobija neposredne informacije, ali isto tako daje do znanja zaposlenima da top menadžeri nisu samo „oni odozgo“.
Na ovaj način stvara se poverenje u top menadžment od strane zaposlenih. Lični primer uz vidljive dokaze angažovanja i doslednost mogu razviti kreativnu energiju zaposlenih i stvoriti povoljnu klimu za kvalitetan rad i uvažavanje potreba kupaca.
Postavljanje i primena Lean alata od strane top menadžmenta u jednom preduzeću
Pomenuto je da se top menadžment bavi strategijom poslovanja, dugoročnim planiranjem i ciljevima poslovanja. Da bi se postavili jasni ciljevi oni bi trebalo da budu tzv. SMART ciljevi (Specific – specifični, odnosno razumljivi; Measurable – merljivi; Achieavable – dostižni; Relevant – relevantni; Time-bound – vremenski ograničeni). SMART cilj je jedan od alata koji se koristi prilikom implementacije Lean-a a koji je koristan za orijentaciju poslovanja top menadžmenta. Tradicionalno jedan od ciljeva koje top menadžment postavlja je neto profit kompanije, no on ne treba da bude i jedini. Primenom Lean razmišljanja ciljevi bi trebalo da budu i smanjenje rashoda, kroz bolju iskorišćenost resursa, što materijalnih, što ljudskih. Primer takvog cilja bi bio: smanjenje potrošnje električne energije za 20% na nivou kompanije, u narednih godinu dana. Samim ovakvim postavljenjem ciljeva ogleda se primena Lean filozofije od strane top menadžmenta. Sprovođenje jednog ovakvog cilja top menadžment spušta na niži nivo, do svih zaposlenih u kompaniji, ali ga i sprovodi sopstvenim delovanjem. I uopšteno, top menadžment ne bi trebalo da očekuje da je izuzet od sprovođenja Lean metodologija i alata, već naprotiv, sopstvenim primerom treba da bude lider u promenama. Jedan takav primer bila bi implementacija 5S metodologije uređenja radnog mesta u cilju povećanja efikasnosti zaposlenih. Odluku o implementaciji donosi top menažment, neposredno je sprovode zaposleni na svojim radnim mestima, praćenje sprovođenja vrši srednji menadžment koji i izveštava top menadžment o napretku i problemima. Top menadžment je tu da prati rezultate sprovođenja i bude „sponzor“ u rešavanju problema, ali istovremeno je i sam sprovodi kroz uređenje sopstvenih radnih mesta. Ovo je takođe još jedan način da top menažment izbegne etiketu „oni odozgo“.
Jedna od metodologija koja u svojim korenima ima Lean kocept je i WCM (World Class Manufacturing – Proizvodnja svetske klase). Njena implementacija sistemski polazi od top menadžmenta i prožimanja kroz misiju i viziju kompanije, odnosno strategijskog opredeljenja za poboljšanje radnih procesa.
Top menadžment i optimizacija radnih navika kod zaposlenih
Svedoci smo vremena velike fluktuacije radne snage. U takvim uslovima top menadžment treba da strategijski omogući brzo prihvatanje principa poslovanja od strane zaposlenih. U tome nam opet pomaže Lean koncept za koji tim ljudi iz kompanije Tecor consulting tvrde da na terenu daje vrhunske rezultate. Top menadžment kroz principe Lean filozofije treba da stvori pozitivno radno okruženje koje će olakšati rad zaposlenih, omogućiti bolju produktivnost i stvoriti osećaj zadovoljstva. Kroz implementaciju 5S metodologije – uređenjem radnog mesta i uvođenjem standardnih operativnih procedura može i treba da se stvori ustaljeni princip rada. Raditi na robotizaciji radnih operacija zaposlenih, ali ne i na robotizaciji razmišljanja. Naprotiv, robotizacijom rada, stvara se prostor da zaposleni budu kreativniji i da aktivno doprinose poboljšanju rada kompanije. Uvođenjem redovnog praćenja učinkovitosti kroz, primera radi DMS (Daily Management System – Sistem dnevnog upravljanja), može se pratiti napredak zaposlenih ali i brže uvideti gde dolazi do problema, a samim tim ih i brže rešavati. Stvaranjem uređenog radnog okruženja stvara se i stabilna kompanija, a u takvom sistemu brže se usvajaju radne navike od strane zaposlenih.
Tekst priredio: Miloš Petrović, Konsultant, Tecor consulting
