Mnogo je do sada komentarisano o zaštiti podataka, a uprkos učestalim probijanjima enkripcije velikih kompanija ono je i dalje na vrhu “za uraditi” liste.
Prema članku u The New York Times pretprošle godine, polovina odraslih Amerikanaca imalo je svoje lične informacije dostupne hakerima u 2014. U napadima na vladine kompjutere ukradene su veoma poverljive i osetljive informacije 21,5 miliona ljudi. Problem je u tome što internet nije napravljen za sigurnost, a sama ideja o sigurnosti ostaje samo ideja.
Šta je to enkripcija ili šifriranje?
Enkripcija je proces pretvaranja podataka u nerazumljivu formu sa ciljem da ih sakrije od neaovlašćenih lica i da, istovremeno, omogući pristup onima koji na to imaju pravo – veoma jednostavan, a izuzetno bezbedan koncept. Ukoliko ne postoji način da se neki podatak pročita, on postaje bezvredan.
Informacije u 21.veku su pre svega digitalne i bez njih bi svet kakav poznajemo prestao da postoji. One su najvrednije dobro ljudske vrste u ovoj fazi njenog razvoja. Pobediće onaj koji poseduje informaciju, o bilo kojoj sferi da je reč: posao, sport, politika, vojska ili nauka.
Enkripcija je jedna od pet popularnih bezbednosnih mera i prema istraživanju, 44 odsto kompanija koristi ovu meru kako bi obezbedila svoje bitne podatke, a 36 odsto drži pod enkripcijom svoje celokupne podatke.
Ukoliko podaci nisu šifrirani, napadač može da pristupi korporativnoj IT infrastrukturi gde su podaci smešteni, a posledice toga mogu biti katastrofalne. Za pojedince to može da predstavlja krađu strogo poverljivih podataka, čije korišćenje ili objavljivanje može izazvati finansijsku štetu. Za poslovne korisnike, krađa poverljivih podataka, finansijskih informacija i ličnih podataka zaposlenih može predstavljati pretnju za samu kompaniju. Danas, neke je aktivnosti nemoguće zamisliti bez digitalnih sistema za enkripciju. To su aktivnosti koje su vezane za elektronski platni sistem ili online bankarstvo. Tehnologije enkripcije takođe štite prava i slobodu pojedinaca. Novinari i ostale javne ličnosti, trebalo bi da povedu računa o enkripciji podataka kojima raspolažu. To bi zagarantovalo ličnu bezbednost prilikom rešavanja pitanja kao što je sloboda govora u zemljama koje funckionišu pod diktatorskim režimima.
Bez sumnje, enkripcija podataka je najpouzadniji način da osigurate poverljive informacije
