O probioticima se piše već godinama, u kućnim apotekama odavno i imamo utisak da o njima znamo skoro sve. Ipak, još uvek postoje informacije koje su veoma važne a do sada ih nismo čuli.
Treba znati da pribiotici ne deluju blagotvorno samo na creva, već i na još neke organe. Zahvaljujući njima mogu da se umanji rizik od ateroskleroze, smanje simptomi astme, snizi nivo triglicerida i holesterola u krvi, poboljša zdravlje usta i zuba, jača imuni sistem, povećava apsorpciju nutrienata i još mnogo toga… Čak su se pre par godina pojavile i prve studije koje pokazuju pozitivne efekte određenih probiotika u tretmanu gojaznosti i šećerne bolesti, pa čak i nekih do sada hroničnih i neizlečivih oboljenja. To ukazuje na još značajniju ulogu probiotika u budućnosti.
Ne zaboravimo ni njihov pozitivan uticaj na mnoge metaboličke funkcije. Na primer, sinteza vitamina K je nemoguća bez njih, a mnogi šećeri se vare samo uz njihovu pomoć.
Zanimljiv a zanemaren podatak je i taj da a u našim crevima živi oko sto biliona bakterija, što je skoro deset puta više od ukupnog broja ćelija koje izgrađuju naš organizam. Ovoliko brojno “društvo” predstavlja veliki zdravstveni potencijal, koji treba negovati.
Uprkos gotovo beskrajnom nizu dobrobiti koje probiotici imaju, ne možemo ih uzimati kad god se setimo. Eduar Sliz iz Instituta Lallemand Rosell u Kanadi, vodeće kompanije u svetu koja proizvodi probiotske sojeve bakterija, naglašava da se probiotici razlikuju, te da postoje velike razlike u sastavu, količini probiotskih bakterija, načinu izrade, kvalitetu i efikasnosti, pa treba voditi računa i primenjivati samo probiotike proverenog sastava. Obzirom na to da nismo svi mi farmaceuti, ne znamo “rodoslov” sojeva bakterija, pa nam je najsigurnije da se odlučujemo za proizvode uglednih proizvođača.
Probiotici kao verni saveznici i čuvari zdravlja
