Mačva je nekada bila poznata po konjarstvu, konji su se gajili kako zbog radne snage, tako i iz ljubavi i hobija, međutim vremenom su ih u poljima i na poslovima zamenile mašine, a ljubitelja ove plemenite životinje bivalo je sve manje. Osnivanjem Udruženja odgajivača konja “Stojan Čupić” u Salašu Noćajskom, stanovnici ovog mesta severne Mačve ipak pokazuju da se konji i dalje mogu naći u domaćinstvima, da kod starijih još uvek postoji želja, volja, pa i težnja da svoju ljubav prema ovoj životinji prenesu na mlađe generacije.
Udruženje “Stojan Čupić” osnovano je u nedelju, 12. jula na Petrovdan, a na ideju Dragoslava Čupića Rajinog i Zdravka Dostanića, koji su preuzeli i glavne uloge u istom, ulogu predsednika, odnosno sekretara. Njih dvojica su u Salašu, pa i šire poznati kao ljubitelji konja, a cilj im je da oko svog udruženja okupe što veći broj istomišljenika, prvenstveno mladih ljudi kojima su voljni da prenesu svoje znanje i iskustvo stečeno u radu sa konjima.
Povodom osnivanja na salašu Čupića organizovan je svečani ručak, a prethodila mu je revijalna vožnja zaprega kroz selo.
“Salaščani su po malo bili iznenađeni našom idejom o osnivanju udruženja, ali mogu da kažem pozitivno iznenađeni i većina nas je podržala. Konjarstvo u selu, pa i u Mačvi je polako počelo da izumire, tek poneko je imao ili ima konje. Nešto bolja situacije je, moram priznati poslednjih godina, ali i dalje nije to ni blizu kao što je nekada bilo. Ipak, raduje me činjenica da u selu sada ima konja, ima ždrebadi, ponovo se čuje njihov topot u dvorištima. Jedno vreme konjarstvo je spalo je na dva čoveka u selu, a sada nas je već više od 10 i skoro svi su nam se pridružili”, kaže Čupić.
On dodaje da je zamisao da se sledeće godine, a na isti datum ponovo organizuje druženje, revijalna vožnja, ali i takmičarski deo, uz kako kaže nadu da će ih biti u znatno većem broju.
Zdravko Dostanić, u selu poznatiji pod nadimkom Dikić kaže da je cilj osnivanja Udruženja povratak konjarstvu kao hobiju, negovanje duge tradicije konjarstva u Mačvi, ali sa akcentom na mlade, da se oni u što većem broju zainteresuju za konje.
“Mnoga deca ne znaju ništa oko konja, a naša želja je da to promenimo, da ih upoznamo sa konjarstvom, da im približimo ovu plemenitu životinju, baš zato mi je drago što su sa nama danas i brojna deca, dečaci i devojčice, među kojima je i moja unuka. Inače, malo nas je epidemija virusa korona omela da ovo naše okupljanje bude masovnije, ali za početak smo zadovoljni”, kaže Dikić.
Njegova unuka, desetogodišnja Sara Dostanić već je nasledila od dede ljubav prema konjima. Prilazi im bez straha, sa puno nežnosti.
“Volim da pomažem dedi u štali oko konja, ali i da se vozimo sa njima kroz selo, jer deda mi ponekad da kajase da ja vozim zapregu”, kaže mlada Sara i dodaje da se njena omiljena kobila zove Sojka.
Podršku konjarima, svojim komšijama i prijateljima pružio je i Boško Matić, Salaščanin koji ne drži konje, ali već počinje da razmišlja o tome da naredne godine i sam nabavi bar jedno grlo.
