Halloween, jedan od najpopularnijih praznika širom sveta, ima bogatu istoriju i intrigantne običaje koji ga čine jedinstvenim. Sveti Luka, pravoslavni praznik, takođe ima svoju duboku tradiciju i duhovno značenje. U ovom članku, istražićemo poreklo, razloge za slavlje i razlike između Halloween-a i Svetog Luke, kako bismo bolje razumeli ova dva značajna datuma.
Istorija Halloween-a:
Halloween, poznat i kao Noć veštica, potiče iz drevnih korena, kombinujući elemente različitih kultura i verovanja. Njegova istorija seže duboko u prošlost i obuhvata više hiljada godina.
Keltski Praznik Samhain:
Halloween ima svoje korene u keltskom prazniku poznatom kao Samhain, koji se održavao krajem oktobra kako bi označio završetak leta i početak zime. Keltsko društvo verovao je da se u noći Samhaina granica između sveta živih i mrtvih briše, što omogućava duhovima da lutaju Zemljom. Ljudi su nosili kostime kako bi se maskirali od zlih duhova.
Hrišćanska Inkorporacija:
Halloween je takođe povezan sa kršćanskim praznikom poznatim kao “Svi sveti” ili “Dan svih svetih”, koji se slavi 1. novembra. Praznik “Svi sveti” posvećen je svim svecima, uključujući one koji nemaju poseban datum proslavljanja. Noć pre ovog praznika, 31. oktobra, naziva se “Svih svetih” (All Hallows’ Eve), što je skraćeno u Halloween.
Imigracija u Sjedinjene Američke Države:
Halloween je postao popularan u Sjedinjenim Američkim Državama kroz migraciju Evropljana u 19. veku. Tamo se razvio u praznik zabave, kostimiranja, ukrašavanja kuća i sakupljanja slatkiša – običaja koji su i danas prisutni.
Razlozi za Slavlje Halloween-a:
Kostimiranje: Halloween je poznat po tome što ljudi svake godine biraju šarene i zastrašujuće kostime. Kostimiranje je prilika da se izrazi kreativnost i zabavi.
Dekoracije: Kuće, bašte i čak ceo kvartovi postaju prava umetnička dela tokom Halloween-a. Kreativne dekoracije, ukrašene bundevama, veštičjim šeširima i paukovima, dodaju duh praznika.
