Na žalost trenutna jedna tužna tema, jer je prosto neverovatno da našem državnom aparatu se neprepozna bitnost ove institucije.
Srbija više nije punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine.
Spisak stvari koje je ENQA tražila da Srbija sredi i uredi
Zamerali su nam:
- Zašto posete recenzentskih komisija nisu duže nego traju po par sati umesto i po nekoliko dana kako bi se na terenu mogli videti svi bitni segmenti vezani za akreditaciju koje je visokoškolska ustanova pripremila.
- Mnogo više se pažnje pridaje birokratiji nego što se stavlja akcenat na kvalitet visokog obrazovanja.
- Nisu podjednaka prava za sve i što se primećuje da postoji dominacija malog broja institucija u postupku akreditacije dok se nečije mišljenje i ne čuje iako se proces akreditacije odnosi i na njih.
- ENQA je tražila od Srbije, da drugostepeni organ nebude Nacionalni savet, da taj organ bude formiran u okviru NAT
- Direktor nij osoba sa punim radnim vremenom, već je angaživan na visokoškolskoj ustanovi, čime nije mogao da ima punu nezavisnost.
- Nisu utvrđeni realni troškovi akreditacionog procesa, a to dodatno opterećuje visokoškolske ustanove. Primera radi ima recenzenata koji dobiju i po 100 000 dinrada za nekoliko sati rada, što nikako nije realno a značajno opterećuje visokoškolske ustanove.
- Potrebno je da se uradi mnogo više kako bi postojali jedinstveni kriterijumi ishoda akreditacionog procesa, kako bi odluke koje donosi Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta bila podjednaka za sve učesnike u postupku akreditacije, a ne kao do sada da različita pravila važe za različite visokoškolske ustanove.
- Ozbiljna zamerka je i netransparentnost procesa akreditacije,što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Koliko su ministar i članovi NAT olako shvatili ove ozbiljne primedbe i koliko se nisu potrudili da ih isprave pokazuje i saopštenje objavljeno na sajtu NAT 1. marta, u kojem tvrde da su zamerke Srbiji uglavnom formalnog i načelnog karaktera i da je bila samo jedna ozbiljna primedba.
Nacionalno telo za akreditaciju
Kako su na sajtu NAT-a objavili, prethodna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta („raniji“ KAPK) u februaru 2018. godine izgubila je status punopravnog člana Evropske asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) i stavljena je u status „pod nadgledanjem“ (under review), uz mogućnost da otkloni primedbe ENQA u primeni Evropskih standarda i smernica za osiguranje kvaliteta (European Standards and Guidelines – ESG) i obnovi punopravno članstvo u roku od 2 godine.
Ministarstvo je upravo zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Simom Avramovićem i direktorkom Jelenom Kočović, koje je imalo zadatak da otkloni nedostatke i povrati status punopravnog članstva Srbije u ovoj organizaciji.
Nažalost građana Srbije, nije učinjeno dovoljno
Da ministar i rukovodstvo NAT nisu ozbiljno shvatili primedbe koje je ENQA uputila Srbiji, piše Srbija danas, dokaz je gubljenje statusa punopravnog člana u najznačajnijoj organizaciji vezanoj za visoko obrazovanje u Evropi.
Izbacivanjem iz članstva iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju značajno se otežava postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja.
