U današnjem dinamičnom društvu svi smo manje ili više izloženi raznim oblicima stresa. Ukoliko se na vreme ne preduzmu mere kako bi se ublažili efekti postojećeg stresa i smanjila izloženost potencijalnim stresorima, postoji objektivan rizik ugrožavanja zdravstvenog stanja. Evo par saveta kako se boriti protiv svakodnevnog stresa.
Dajte sebi oduška – Skorašnja švedska studija otkrila je da kada su se zdravstveni radnici koji rade u sličnim stresnim uslovima okupljali radi zajedničkog vremena u cilju rastrećenja, značajno su smanjivali nivoe poslovnog stresa i radnog preopterećenja. Drugim rečima, iako su prijatelji i porodica dobri sagovornici za deljenje problema, najbolji način za oslobađanje specifičnog stresa je da ga podelite sa onima koji su mu takodje izloženi i koji razumeju na pravi način.
Naručite produženu kafu – Ali je nemojte popiti! Možda ćete moći da se relaksirate samim mirisanjem arome. Kada su istraživači iz Koreje izložili grupu laboratorijskih pacova koji su bili pod stresom i manjkom sna mirisu kafe, parametri stresa u njihovom organizmu su značajno opali. Dakle, zagnjurite nos u penu vašeg omiljenog dužeg espresa, ali ipak na kraju popijte jedan bez kofeina.
Kupite dobre slušalice – Istraživanja su više puta pokazala da igranje nasilnih video igrica povećava nivoe stresa u telu igrača. Međutim, kanadski istraživači su nedavno došli do zanimljivog otkrića. Kada su igračima isključili zvuk tokom igranja igrice, njihov mozak je proizvodio znacajno manje količine tzv. hormona stresa – kortizola – što znači da je buka video igrice bila glavni okidač za stresnu reakciju. Da li radite u bučnom i užurbanom okruženju? Stavite dobar par slušalica, pustite laganu muziku koja vas opušta i izolujte se od svih tih spoljašnjih stresora.
Rekreacija pomaže – Opšte su poznati blagotvorni efekti redovne fizičke aktivnosti na opšte zdravlje. Redovna i pravilno dozirana rekreacija umanjuje efekte hroničnog stresa, povećava sposobnosti kardiovaskularnog sistema i predstavlja najbolju prevenciju nastanka tzv. masovnih nezaraznih bolesti čiji su glavni uzroci u gojaznosti, hipokineziji (manjku kretanja) i stresu.
