Sve je počelo kad je Hari Sreo Seli
Pre nekoliko dana sproveo sam malo interno istraživanje među fejsbuk prijateljima o foliranju orgazma. Pomislio sam da bi bilo zanimljivo prokomentarisati ono što svi znamo, ali malo o tome govorimo. I odmah ispravka. O tome ne govorimo.
Nakon 48 sati od postavljanja posta do početka pisanja ovog teksta rezultat ankete poražavajuć: dobih 9 lajkova i 2 komentara; jedan šaljiv i jedan o tome kako niko neće da priča na tu temu. Rekoh sebi, evo mog malog doprinosa protiv još jednog neobično glupog tabua.
Ekspanzija ove teme u širokoj javnosti započela je kada je Meg Rajan u filmu „Kad je Hari sreo Seli“ maestralno odglumila seksualni klimaks pred šokiranim Bilijem Kristalom i nama gledaocima, u tim još uvek romantičnim i naivnim kasnim osamdesetim godinama prošlog veka. Bilo je zabavno, jer nikada niko tu strašnu tajnu ženskog roda nije izneo na svetlost dana. Još simpatičnije bilo je to što je performans izvela dobra devojka, Meg Rajan. U to vreme još uvek je bila dobra devojka.
Naravno da osamdesete nisu bile ni naivne ni romantične; samo su nam tako delovle jer smo mi koji smo ih živeli i stvarali bili mladi i naivni. Kasnije se ispostavilo da ništa nije bilo onako kao što je izgledalo. Meg nije bila naivna devojčica, Vitni nije bila Bobijeva žrtva već suprotno, a Majkl se u svom basnoslovnom Neverlendu igrao ne baš tako naivnih igara sa svojim maloletnim posetiocima. Nikad ništa od ovoga nije zakonski dokazano, ali šuška se.
Orgazam pre Seli i posle Seli
Svedoci smo da je poslednjih par decenija ženska seksualnost doživela ekspanziju, razvijajući se  samostalno i nezavisno od nas muškaraca, na žalost nas muškaraca. Tome su naravno doprinele same žene jer su se, izborile da sebe dovedu do statusa ravnopravnih, često i superiornih u odnosu na muškarce.
Golotinja je u sadašnjosti iz sakrivenih fioka iz prošlosti, prešla u performanse najuspešnije umetnice današnjice i postala „Body art“, a vagine su progovorile u svojim monolozima. Za to vreme mi klipani svoje penise još uvek krijemo pokušavajući da ih mistifikujemo kando su religijski artefakti. (U stvari svi znamo o čemu se radi, svako od nas hteo bi još santim-dva, jer ko će priznati javno da je osrednji?!)
U večitoj trci dva takmičara koja traje od Adama i Eve, žene su se izborile da otvoreno govore o seksu, dok su muškarci ostali zarobljeni u sopstvenim klišeima, zatvorenosti i strahovima zbog kojih u ovom trenutku, ma kad bolje razmislim, u svakom trenutku, gube trku. Tako i treba, jer muškarci su u svim svojim bitkama pa i u ovoj civilizacijskoj sa ženama koristili fizičku, dok su žene koristile mentalnu snagu. A svi znamo kako je David potukao Golijata.
Hari I Seli su u stvari moderni Samson i Dalila?
Eh ta bezobrazna Seli. Sve do njenog performansa koji je razbio iluzije i razotkrio misterije ženskog orgazma mi smo udobno spavali na ljuljašci sopstvenog ubeđenja da nam dobro ide. Nismo ni primetili da je fizička snaga koju muški rod trenira kroz vekove stvorila od nas seksualne objekte, ne samo u očima žena već i u očima nas samih. Jer, ubeđuju nas da moramo da budemo jaki i da koristimo i demonstriramo tu snagu, kao što je i u bibliijskim razmerama Samson iskoristio snagu protiv Filistejaca. Ali ko su Filistejci i Samsoni današnjih dana? Da li su Filistejci sada orgazmi sa kojima se moderan Samson bori? I da li je naša snaga zaista ležala u seksu?
Od muškaraca se očekuje da su uvek raspoloženi za seks, pa smo i mi sami sebe ubedili u to. A ni približno nije tačno da nam uvek hoće, ali eh, ostade povika na vuka. I sad zarobljeni u ovoj sopstvenoj slici, često grčevito pokušavamo da tu i ostanemo, umesto da izađemo iz okvira nametnutih već uveliko prevaziđenim društvenim normama, kojima su uloge jasno podeljene.
Žene su odavno napustile svoje tradicionalne uloge, pa su muškarci sve više frustrirani zbog ove činjenice, ali im je teško da i sami izađu iz, popularno rečeno, sopstvene zone komfora. I šta? Ajmo malo da glumatamo. Jer zamislite scenu u kojoj mužkarac kaže ženi „Izvini draga, ne večeras, boli me glava“.
Zato, da ne bismo izneverili očekivanja u krevetu kažemo sebi: „stisni zube i odradi posao kao pravo muško“
Ah ta nemilosrdna statistika. 
Odavno se priča o ženskoj glumi u spavaćoj sobi i negde sam našao podatak da su istraživanja pokazala da 70% žena lažira orgazam pravdajući se raznim izgovorima, a najčešći je pritisak da se zadovolji partner.
Međutim, poslednjih nekoliko godina priča se i o muškom lažiranju, pa se sprovode razne studije i istraživanja na ovu temu. Jedna od njih, sa Univerziteta u Kanzasu pokazala je da je i procenat „glumaca“ iznenađujuće visok u odnosu na uvreženo mišljeje, preko 30%.
Ispostavlja se da su razlozi zbog kojih muškarci i žene glume orgazam zajednički: Potreba da se zadovolji partner, da on/ona ne budu razočarani. Pored toga navodi se i stres, opterećenje na poslu, konzumiranje droga i alkohola, ali i trema da se ne obruka pred „željenom“ osobom.
Ispade da je Samson slabiji od Dalile
Međutim, pritisak kod foliranja orgazma mnogo je veći na psihu muškarca nego žene, pa može da dovede do raznih anksioznih stanja i čak do prave erektilne disfunkcije, tvrde stručnjaci.
To naravno, dodatno pojačava pritisak jer strah od neuspeha u krevetu je, koliko god pokušavali to da prikrijemo, jedan od najvećih muških strahova.
Ukoliko nas uhvate da ne uživamo u sexu, to može otvoriti bezbroj pitanja koja mogu dovesti do neprijatnih odgovora. Zato sve više i više upadamo u vrtlog sopstvenih laži i sitnih prevara, kako bismo i dalje ostali u toj famoznoj, već pomenutoj, zoni komfora.
Svesni jesmo da je teško postići, ali valja se potruditi sledeće. Koliko god želeli da sakrijemo sopstvenu nesigurnost kroz glumatanje zadovoljstva, najbolje je da preispitamo situaciju. Ako glumim orgazam i to radim često, šta u stvari radim u ovom krevetu? Da, zatrašujuće deluju pitanja, a još strašnije odgovori koje podsvesno najčešće znamo, pa je hrabrost sve što nam je potrebno za delanje, a ne snaga.
Sa druge strane odglumljeni orgazam ne mora uvek da bude negativni indikator stanja veze. Može nas ponovo naučiti šta je to što njoj/njemu predstavlja klimaks, jer iako je važno doživeti istvoremeni orgazam, nekad je još važnije imati hrabrosti ne odglimiti orgazam, a u isto vreme pokazati dovoljno nesebičnosti i dovesti partnera/partnerku do vrhunca, ostavljajući sopstveni za neku drugu priliku.
Iako nekad postoji opravdanje i iako ćemo mu s vremena na vreme ponovo pribeći, vodite računa da vam odglumljeni orgazam ne pređe u naviku. Ako se to desi, kad tad će vas iz sredine gde spavate zagrljeni odvesti na vašu stranu kreveta, gde će vam kad se probudite usred noći ipak biti hladno.
Legende su u filmovima i knjigama, vaš život je u vašim rukama
Kada osetite hladnoću u odnosu potrebno donesete odluku: skupite hrabrost i krenete dalje, ili da se borite za opstanak. Jer Meg Rajan je u filmu odlično odglumila Seli koja je ipak završila sa Harijem u hepiendu, ali je u realnom životu napustila Denisa Kvejda. A bili su „Rajan i Kvejd“. Dalila je na kraju shvatila da voli Samsona, ali je on zavaran lažima ipak odlučio da skuppi hrabrost i ostavi je, a svoju novopronađenu snagu iskoristi za drugi, viši cilj.
Naravoučenije izvucite sami, ali ne glumite. Ostavite to likovima iz filmova. Ne mislite o sebi kao o suprotstavljenim stranama, već kao o istraživačima jedne misterije. Jedne, ne dve. Zajedničke, ne ženske i muške.  Koliko god da znamo o nama samima, koliko god da smo studija pročitali i razgovora sa prijateljima vodili, u krevetu smo ipak samo par koji je jedinstven na svoj način i koji ima dve mogućnosti. Doživi ili isfolirati orgazam. Vi odlučujete.
 
Autor :  Ljubiša Boretov

Ads