Iako je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Republike Srbije prepoznat kao jedan od najboljih zakona na svetu u ovoj oblasti, iskustva u primeni pokazala su da postoje problemi koje je potrebno otkloniti kako bi se obezbedila veća transparentnost i odgovornost u radu organa javne vlasti.
Pored problema koji su uočeni tokom godina primene Zakona, zbog čega su njegove izmene bile neophodne, u svim strateškim dokumentima napominje se da ovaj Zakon treba menjati na način da se obezbedi veća proaktivna transparentnost u radu organa javne vlasti. U prevodu ovo znači da je potrebno „poraditi“ na volji organa javne vlasti da samostalno počnu da objavljuju informacije o svom radu, a ne da isključivo reaguju (a neki ne čine čak ni toliko) na zahteve građana.
Izmene Zakona započele su pre skoro pet godina, ako se kao vreme početka rada na izmenama Zakona uzme datum formiranja prve radne grupe za izradu teksta Zakona (03.11.2016).
Za ovo vreme formirane su dve radne grupe za izmenu Zakona, izrađena su tri dokumenta, od toga dva nacrta zakona i jedna dokument pod nazivom Pregled odredaba koje se menjaju u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, promenile su se dve vlade, a proces je i dalje u toku.
Tokom ovog perioda organizacije civilnog društva i medijska udruženja isticali su u više navrata kako se izmenama Zakona ugrožava već dostignuti nivo prava na pristup informacijama.
Nakon sprovedene javne rasprave tokom juna ove godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MUDLS) je objavilo poslednji Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama 26. jula 2021. godine, koji je po oceni organizacija civilnog društva sadrži manje štetnih rešenja, u odnosu na prethodne verzije.
Tako su, nakon reakcije civilnog sektora i medijskih udruženja, iz Nacrta uklonjeni novi osnovi za ograničenje prava javnosti da zna, poput ugrožavanja položaja na tržištu državnih preduzeća i drugih društava kapitala. Nacrtom su uvedena i dodatna ovlašćenja Poverenika u situacijama kada organi javne vlasti uopšte ne odgovore na zahtev tražioca, što bi trebalo da ima pozitivan efekat na dosadašnju praksu (ne)postupanja organa javne vlasti.
Ipak, izrađenim Nacrtom nisu rešeni svi problemi uočeni u primeni Zakona. Učešće Vlade u obezbeđivanju Poverenikovih rešenja nije adekvatno regulisano predloženim rešenjima. Naime, iako važeći Zakon propisuje ovu obavezu, Vlada Republike Srbije nijednom nije obezbedila da se neko od obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika i sprovode. Pored toga, pitanje nadzora nad Zakonom ostalo je u rukama Upravnog inspektorata, koji godinama ne koristi sve raspoložive mehanizme da procesuira one organe koji i nakon rešenja Poverenika odbijaju da dostave tražene informacije. Interesantno je da je Upravni inspektorat u jednoj fazi izmena Zakona predložio da se nadzor iz Inspektorata izmesti i dodeli Povereniku, međutim MDULS tokom dosadašnjeg procesa izmena Zakona nije imao sluha za ovaj predlog.
Poslednje, Nacrtom je propuštana prilika da se adekvatno adresira potreba za proaktivnom transparentnošću, što je od ključnog značaja za unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ostvarivanje drugih prava i interesa građana, i kontrolu rada organa javne vlasti. Imajući u vidu da je proces izmena Zakona još uvek u toku, a povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Partneri Srbija organizuju konferenciju “Odbrana prava javnosti da zna.” Konferencija će se održati 27. septembra 2021. godine, od 12:00 do 15:00h, a o stanju prava javnosti da zna u Srbiji govoriće Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, eksperti SIGMA-u, novinari i predstavnici domaćih i organizacija civilnog društva iz regiona.
