Najjasniju fotografiju komete ISON pružio je teleskop Habl 10. aprila, kada se ovo nebesko telo nalazilo 630 miliona kilometara udaljeno od Zemlje, a za koju naučnici kažu da će nam do kraja godine pružiti spektakularan pogled na nebo.
- Kometa ISON: Njeno jezgro nije veće širine od 4,8 do 6,4 kilometra, što je neverovatno malo u odnosu na visoki nivo aktivnosti koji se beleži na kometi
Stručnjaci smatraju da će kometa postati značajno svetlija dok se bude kretala oko Sunca krajem novembra, a neki tvrde da bi mogla postati svetlija od Venere, pa čak i od punog Meseca. Čak i pri trenutnoj udaljenosti, kometa je aktivna dok joj Sunce zagreva površinu i prouzrokuje isparavanje leda.
Komete, naime, postaju aktivne u blizini unutrašnjeg Sunčevog sistema, u kome zbog toplote Sunca led isparava u obliku jezičaka gasova i prašine. Detaljne analize sloja prašine koji okružuje čvrsto i ledeno jezgro, otkrivaju snažno izbacivanje čestica prašine sa suprotne strane od Sunca. Isonova orbita biće najbliže Suncu, na samo 1.120.000 kilometara, 28. novembra.
– Kometa će, budući da prvi put ulazi u unutrašnji Sunčev sistem, pružiti mogućnost da se ispita nova kometa, sačuvana od trenutka formacije Sunčevog sistema – kaže Đian-Jang li, sa Istraživačkog instituta za planetarnu nauku.
Planetarna grudva prašine
- Komete su prašnjave ledene lopte, koje uglavnom potiču iz Kjuiperovog pojasa, regije u blizini Neptuna. Povremeno se dešava da kometa biva izbačena iz orbite i krene ka unutrašnjem Sunčevom sistemu.
- Razlikuju se od asteroida, koje čine metal ili stene, i obično predstavljaju ostatke planeta ili njihovih meseca. Ne reflektuju svetlost, zapravo odbijaju samo četiri odsto Sunčevih zraka, što je otprilike isto kao i kod uglja. Iako izgledaju kao svetli objekti kad se posmatraju sa Zemlje, one su na površini crne.
Iduće nedelje, dok kometa i dalje bude u vidokrugu teleskopa Habl, tim naučnika iz Merilenda koristiće svemirske teleskope da sakupi inofmracije o gasovima Isona.
– Tražimo odnos tri dominantna zaleđena elementa: vode, zamrznutog ugljen-monoksida i zamrznutog ugljen-dioksida, to jest suvog leda. Na taj način možemo saznati na kojoj temperaturi je kometa oformljena, i kad otkrijemo tu temperaturu, možemo reći gde u Sunčevom sistemu je formirana – kaže prof. Majk Hern, sa Astronmskog univerziteta u Merilendu.
Preliminarna merenja na osnovu Hablovih fotografija govore da jezgro Isona nije veće širine od 4,8 do 6,4 kilometra, što je neverovatno malo u odnosu na visoki nivo aktivnosti koji se beleži na kometi.
Takozvana “koma” ili glava komete, široka je približno 4.960 kilometara, ili 1,2 širine Australije. Rep komete dugačak je više o 91.200 kilometara, što je daleko van Hablovog dometa posmatranja.
Halejeva kometa
- Najpoznatija je Halejeva kometa, nazaana po Edmondu Haleju koji je primetio da se kometa pojavljuje na svakih 75. 76 godina, i predvideo da će se vratiti 1758. godine, iako je astronom, na žalost, umro 16 godina pre predviđenog datuma. Halejeva kometa prolazila je pored Zemlje 1910. godine, dok se 1986. godine kometa pri prolazu nalazila na suprotnoj strani od Sunca, što je ujedno bio najgori položaj za 2.000 godina.
VIDEO > Kometa ISON:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=a50tvudcDGQ
Izvor: Blic
