Iako mogu da sjaje milijarde godina, zvezde poput našeg Sunca ne žive zauvek, Kada im dođe kraj, odlaze sa “velikim praskom”, a pogled na smrt zvezde može biti prelep.
Na fotografiji, načinjenoj na osnovu optičkih podataka sa “Habla” i podataka o X-zracima iz opservatorije “Čandra”, vidi se umiruća zvezda, planetarna maglina NGC 2392, zvana još i Eskimo nebula.
Planetarne nebule se stvaraju kad zvezdama, mase do osam puta veće od našeg Sunca, ponestane “goriva” u poslednjim fazama svojih života. Moćni gravitacioni trzaciji u umirućoj zvezdi izbacuju spoljne omotače u svemir, a kada sunčevo zračenje “pogodi” taj šireći materijal, on postaje jonizovan, zbog čega sjaji.
Strukture na fotografiji, koje izgledaju kao komete oko umiruće zvezde, stvaraju brz vetar i zračenje iz središta zvezde u interakciji sa hladnijim omotačima prašine i gasa koji su već izbačeni.
Iako ne dosežu do dramatičnog nivoa pravih ostataka supernove, planetarne nebule poput NGC 2329 nisu ništa manje fascinantne za posmatranje. One, međutim, nisu bitne samo zbog svoje jedinstvene lepote, već i zbog znanja koje mogu da nam pruže o kraju našeg Sunca.
Izvor: 24sata
Smrt zvezde ovekovečena na fotografiji "Habla"
