Suprotni polovi

Muškarci su oduvek želeli moć, žene da vladaju muškarcima – dakle moć.
Razlike među suprotnim polovima bile su više ili manje uočljive kroz vekove, ali njihova borba za prevlast i demonstraciju sopstvene snage, javno ili zakulisno nikada nije prastajala. Muškarci su imali moć, žene su pokušavale da je se domognu preko muškaraca. Jelena Trojanska, Mesalina, Carica Teodora, Ana Bolen, Madam Pompadur, Mileva Ajnštajn, te svi njihovi muškarci kao sredstvo da dođu do cilja. Namerno navodim žene jer one pokreću svet, a ko su muškarci navedenih dama dobro znamo, pa hajde da ne trošim redove na njih.
Na početku civilizacije i kasnije kroz epohe moć pojedinaca demonstrirana je onako kako su trenutne društvene norme nalagale. Od Rimskog carstva, preko Srednjeg veka, Renesanse do Industrijalizacije 19. veka kada su samostalno počele da se pojavljuju snažne žene. Naučnice, književnice, vladarke političarke, naslednice imperija. Polako, gotovo neprimetno počele su da preuzimaju primat od muškog viđenja sveta i načina upravljanja.
Muškarci su za to vreme potpuno nesvesni promena koje se dašavaju među polovima sedeli u svojim udobnim foteljama i nakon večere pušili tompus uz konjak, dok su svoje ženice ostavljali u salonima da vezu i pričaju o uređenju kuće i vrta, ili šta god već rade kad su same. I već vidim odličan zaplet za scenario za neki novi apokaliptični blokbaster u kome se muškarci i žene bore do istrebljenja mada ih je koliko se sećam već bilo u pokušaju, ali nije mi zapravo cilj da u ovom tekstu pišem o razlikama i borbi među polovim koja ih udaljava, već o tome koliko smo se približili. Zapravo, muški i ženski ugao posmatranja stvari, koja god da je tema u pitanju, danas uopšte nisu mnogo različiti, a još manje nepomirljivi.
Svako pomirenje počinje nekim oblikom konflikta pa tako i muško ženski odnosi od početne borbe idu ka pomirenju i spajanju.
Skromno mislim, a neskromno se nadam da ćete se složiti samnom kako je renesansa modernih odnosa među polovima koju danas proživljavamo započeta mračnim periodom u drugoj polovini prošlog veka kada su „instant“ moćnici masovno počeli da se pojavljuju zaradivši prvi značajniji novac, što su demonstrirali posedovanjem imovine, bankovnih računa, roleksa, skupocenih automobila. Ukoliko bi muškarac u trenutku svoje najveće moći ulazio u četrdesete godine života, ovo beznačajno gomilnje se moglo tumačiti i kao sredovečna kriza, najčešće krunisana mladom ljubavnicom. Ovu pojavu pratile su razočarane žene, sveteći se oduzimanjem polovine blaga kada svoju jaču polovinu uhvate u demonstriraanju krize. I sada kada sam ovo napisao i ovaj pasus deluje kao još jedan holivudski mit. Ali da li je? Kažu da su emancipaciju žena na javnu scenu iznele feministkinje. OK; ne smemo se zamerati ni jednoj socijalnoj grupi, jer doba je političke korektnosti, ali ja bih ipak dodao da su agresivinijem ispoljavanju ženske samosvesnosti i uzimanja moći u sopstvene ruke pre uzrokovale ljubavnice.
Muškarci su, dakako, sve to vreme mislili da je moć u njihovim rukama, jer hej, džek pot je kad prvu ženu zameniš mlađom i po mogućstvu manje mislećom, o čemu je izmišljeno pregršt neukusnih, ali moram priznati zabavnih, viceca kojima se i ja najčešće smejem na sav glas. I sve je to bilo u vreme naših roditelja dalekih 70-ih i 80-ih godina kada su se polovi delili na jače i slabije, lepe i ružne, pametne i glupe.
Molim? Mislite da je formulacija pametnih i glupih prejaka? Hoćete da mi kažete da u svojoj porodici niste imali možda majku, ali sigurno strinu, tetku, ujnu, ili njihovu najbolju prijateljicu, koja je kupovala skupocenu garderobu, cipele i torbe, krila ih po budžacima stana u koje muž nikada ne zalazi, ili kod svih navedenih u krug, da bi kada odluči da je vreme, svoje blago iznela na svetlost dana; obično prilikom odlaska na doček nove godine, svadbu ili rođendan nečijeg deteta. Na pitanje odakle joj to, odgovor bi uvek bio napadački – ona stvarno ne zna u šta on gleda, jer ona to nosi već mesecima na čemu bi se priča obično i završavala, jer on je retko skupljao hrabrost da na vratima demonstrativno bude obavešten kako ona neće da ide!!! Sedajući u automobil on bogorada u sebi vodeći računa da gospođa ništa ne primeti po izrazu lica: „Nisam ja glup?! Kao da je na znam kad je ona to kupila, krije kutije već dve nedelje i misli da sam ja slep. Dobro. Videćemo.“ Za to vreme gospođa proverava šminku u malom ogledalu samozadovoljno misleći: „Bože, koliko su glupi.“
Ali sve je to u prošlosti. U današnje vreme masovnih medija kada se čak i radio i televizija smatraju prevaziđenim, a oruđa za postavljanje društvenih normi postali su Fejsbuk, Instagram i Twiter, dok javno mnjenje formiraju blogeri, razlike između muškaraca i žena postale su neznatne, gotovo nevidljive.
Čak su i sredstva kojima se današnji savremeni – dozvolite mi malo cinizma – postcivilizacijski muškarci i žene predstavljaju u javnosti postali identični. Nekada je bilo dovoljno da žena ima lepu frizuru uredne namazane nokte i lepe cipele da bi izgledala ženstveno i poželjno. Tada je bilo dovoljno da muškarac bude obrijan, lica natopljenog modernom kolonjskom vodom, u pristojnom odelu skuplje konfekcije i delovao bi poželjno i muževno. Danas ne. Danas su žene zadržale ove tri karakteristikei (pokušajte neku da joj oduzmete i videćete kako ćete proći) a i pridodale još nekoliko, dok su muškarci preuzeli sve tri ženske karakteristike i pridodali još nekoliko. Da se odmah razumemo. Ja ovde ne  napadam sopstveni pol, i sam sam preuzeo ove karakteristike. Manikiram nokte do blještavog sjaja, oblačim odelo kada želim da ostavim utisak na okolinu, nosim fine kožne cipele i uredno sređujem frizuru. Šta? Smešno vam je? Videli ste na slici da sam ćelav? Pa jesam, ali i to iziskuje sređivanje. Svake večeri ili jutra, u zavisnosti kada se ko brije….
I tako suprotni polovi više ne deluju tako suprotstavljeno, bar ne generalno posmatrano. Žene su za sebe ostvarile uticaj i moć koji je nekada pripadao samo muškarcima, muškarci sve češće odlučuju da ostanu kod kuće. Utrka za napredovanje u korporacijskom, javnom, ili finansijkom sektoru postaje podjednako smrtonosna, ali dostupna za oba pola. Ni žene ni muškarci ne prezaju da iskoriste i „najsmrtonosnija sredstva“ da se popnu lestvicu više. Danas su žene pretpostavljene muškarcima i čini se da muškarcima to ne smeta. Suprotno pokušajima za postizanje društvenog statusa kroz profesionalni uspeh u fanansijskom smislu, poslednjih godina pojavila se nova socijalna grupa ljudi dakle oba pola, koji podjednako i zajednčiki ostavljaju trendove, moderne poslove, mondenska putovanja za sobom. Vraćaju se sebi samima, svojoj prirodi, svojim srodnicima, te se uprkos uvreženom mišljenju da se bez statusa ne može živeti, ipak opredeljuju da nastave dalje izvan nametnutog sistema vrednosti.
To nas dovodi do nove moći, moći koju podjednako dele oba pola i koja podrazumeva da svoje dane žive u skladu sa sobom. Ovi novi močnici praktikujete jogu, ponovo potraže veru, hrane se zdravo, neguju svoja prijateljstva i na zajedničkim večerama usred nedelje a ne samo preko socijalnih mreža. Oni se bave stvarima i poslovima u kojima uživaju kao što je život izvan grada i uzgoj organske hrane, a ne poslovima na kojima su nedostojanstveno primorani da se bespoštedno bore za veću platu, materijane benefite u vidu besplatnog korišćenje svih mogućih kompanijskih gedžeta i debeo bonus na kraju godine.
Da. Ako mene pitate, to je moć. Tu nema suprotstavljenih, več približenih polova. To u današnje vreme zahteva integritet i originalnost i proizvodi snagu duplo jaču kada je ujedine žene i muškarci.
Autor : Ljubiša Boretov