Veći broj zalagaonica novčanu pozajmicu nudi i putem administrativne zabrane na platu, najčešće do iznosa od 60.000 dinara. Ta pogodnost, međutim, važi za zaposlene u državnim firmama i javnim preduzećima uz kamatu od 6%.
Ekonomista Saša Đogović kaže da građani koji se odlučuju za zalagaonice pod ovim uslovima ulaze u daleko dublji problem nego što je opterećenje bankarskim kreditom.
– Prilično je jasno da je ljudima hitno potreban keš, da su im poznati svi ti uslovi i da su svesni rizika koji ih može koštati imovine i ozbiljnih porodičnih problema, ali s druge strane treba da budu upoznati i sa tim da takva kamatna stopa nije regularna i da nema veze sa tržišnim okvirima. Svakako je i na NBS da uvidi takvu vrstu poslovanja i spreči skoro legalizovano zelenašenje – upozorava Đogović.
Sve veći broj građana u zalagaonicama, tumači on, pokazatelj je društvenog ambijenta i kvaliteta života.
– Za potrošačku korpu i dalje je potrebno više od 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. To govori o tome da se kućni budžeti moraju krpiti i na ovaj način, a to često jeste zalaganje nakita, vrednih stvari i slično – objašnjava on.