- Čarli Čaplin je na jednom takmičenju za svog dvojnika osvojio treće mesto.
- Eskimi imaju preko petnaest reči za sneg i nijednu za rat.
- Dva psa su uspela da prežive brodolom Titanika.
- Na planeti zemlji ima toliko zlata da je celu prekrije slojem debljine od jednog metra.
- Rimljani su verovali da zelena salata uspavljuje, te su je stoga davali carevima pred spavanje.
- Udaljenost kojom radio talasi putuju oko Zemlje delimično zavisi od broja sunčevih pega u datom trnutku.
- Sivi soko je najbrže živo biće na planeti, može da razvije brzinu i do 320km/č.
- Šah su u Evropu doneli Arapi koji su 711. godine zagospodarili Pirinejskim poluostrvom.
- Časopis Tajms je 1816. godine proglasio valcer za nemoralnu igru.
- Jedan kvadratni metar površine Sunca sija kao 600.000 sijalica od 100 vati.
- Prvi predak današnjeg konja živeo je pre 50 miliona godina i bio je dugačak 30, a visok 25 centimetara.
- Mongolski kan i kineski car Kublaj-kan odlazio je u lov sa 500 sokolova i pratnjom od 10.000 ljudi.
- Na Antarktiku ima oko 70 jezera koja leže hiljadama metara ispod leda.
- Reč cigara je španskog porekla i znači cvrčak.
- Kraljica termita dnevno položi i do 30.000 jaja.
- U SAD se dnevno pojede 720 ari pice.
- Egipat je kao država 1949. godine osvojio prvo mesto u košarci.
- Najmlađi roditelji u svetu su imali 8 i 9 godina i živeli su u Kini početkom dvadesetog veka.
- Sa svojih 188 decibela zvižduk plavog kita je najglasniji zvuk koji životinja može da proizvede.
- Zvuk putuje tri puta brže kroz vodu nego kroz vazduh.
- Vrsta žabe nazvana otrovna strela u sebi ima količinu otrova koja bi usmrtila 2.200 ljudi.
- Postoje 92 poznata slučaja izgubljenih nuklearnih bombi u moru.
- Džinovska sipa ima najveće oči na svetu, a prečnik im je 40 centimetara.
- Tekila se pravi od korena jedne vrste plavog kaktusa.
- U državi Juta ptice imaju prvenstvo prolaza na autoputevima.
- Gepard je jedina mačka na svetu koja ne može da uvuče svoje kandže.
pitanje
Zašto Englezi voze levom stranom?
Iako se vožnja levom stranom danas objašnjava britanskom ekscentričnošću, istorijski podaci govore da je ovo pravilo vekovima važilo u većini zemalja a da se na vožnju levom strano prešlo tek krajem 18. veka. Danas na 28 odsto svetskih puteva važi pravilo vožnje desnom stranom. Osim u Britaniji, levom stranom se vozi u još 74 zemlje, između ostalih: Australiji, Japanu, nekim afričkim i azijskim državama.
Prema arheooškim podacima još se u Rimskoj imperiji vozilo levom stranom puta. Veruje se da ralog leži u činjenici da je većina ljudi desnoruka, pa im je bilo lakše da, jašući levom stranom, pruže desnu ruku prijatelju ili potegnu mač ako je potrebno. Prvi pravni propis o ovome datira iz 1756, kada je u Britaniji donet zakon da saobraćaj nastavi da se odvija levom stranom.
Krajem 18. stoleća u nekim zemljama, poput Amerike, prelazi se sa leve u desnu traku puta. Tada su u široku upotrebu ušle velike kočije koje je vuklo nekoliko parova konja. Nije bilo mesta za kočijaša, pa je on sedeo na zadnjem levom konju kako bi mogao da desnom rukom koristi bič. Budući da je sedeo na levoj strani, zgodnije mu je bilo da mu drugi vozači prolaze s leva kako bi imao bolji pregled.
Postoji i legenda po kojoj je pravilo vožnje levom stranom uvedeno u Francuskoj posle revolucije, kao kontra “aristokratskom” običaju da se jaše desnim delom puta. Novo pravilo Evropom je rašorio Napoleon svojim osvajanjima, ali budući da nije stigao do Engleske, tamo se i danas vozi po “plemićkom” običaju.
Uprkos raširenom uverenju, nisu sve zemlje u kojim se vozi “suprotnom” stranom ostrvske. Postoje mnogi granični prelazi na kojima se morate “prebaciti” sa jedne na drugu stranu. Takve su granice između Afganistana i Pakistana, Laosa i Tajlanda ili Sadana i Ugande. Gotovo sve granice Tajlanda su sa zemljama u kojima se vozi suprotnom stranom.
U Italiji se levom stranom vozilo sve do dolaska Musolinija, a u Čehoslovačkoj i Mađarskoj do Hitlerove okupacije. Na Foklandskim ostrvima se pravilo menjalo u zavisnosti da li su bila pod kontrolom Argentine ili Britanske krune.
