Igra mačke i miša između demonstranata i vlada na Bliskom istoku i u Severnoj Africi ne odvija se samo na ulicama i trgovima u Kairu.
Mladi digitalni revolucionari koriste društvene mreže da podele svoja iskustva i inspirišu potencijalne aktiviste širom regiona – tzv. “oslobodilačka tehnologija”.
Pritom, ne treba zaboraviti važnu činjenicu da se čitav region suočava sa rastućom stopom nezaposlenosti i ogromnim demografskim promenama, zbog kojih je velika većina stanovništva mlađa od 35 godina.
Zato su neki režimi, uključujući egipatski, ograničili pristup Internetu i mobilnim telefonima kada su shvatili da se glas protesta daleko čuje zahvaljujući društevnoj mreži i Internetu.
Kada su videli kakva je sudbina zadesila egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka i predsednika Tunisa Zina el Abidina Ben Alija, neki lideri u regionu, koji su ranije bili protiv reformi, sada trguju ustupcima i cenjkaju se kao da su na nekom arapskom bazaru.
Sposobnost običnih arapskih građana da izazovu takvu vrstu promene dovela je do stvaranja potpuno nove svesti da je moguće menjati svet i nivo solidarnosti što je mnoge iznenadilo.
I zato, iako se eho događaja u Egiptu prolama kroz čitav region, neki stručnjaci upozoravaju da bi bilo pogrešno primenjivati “teoriju domino efekta” i pretpostaviti da će režimi u arapskim državama nastaviti da padaju.
Kako je javila američka televizija Si-En-En(CNN), Emil Hokajem iz Međunarodnog instituta za strateška istraživanja kaže da su Tunis, Egipat i Jemen zvanično republike, gde su se lideri smenjivali dovođenjem sopstvene dece na vlast, izazvajući bes i nezadovoljstvo stanovništva koje je lišeno svih privilegija.
Monarhije, poput onih u Maroku, Jordanu i Saudijskoj Arabiji, i dalje imaju snažne plemenske veze i određeni stepen legitimiteta, zbog čega postoji manja verovatnoća da u tim zemljama izbiju pobune.
Međutim, autor knjige “Kako upravljati svetom” Parag Kana kaže da “domino” efekat možda ne bi bila loša stvar.
“Zamenjivanje autokratije demokratijom i ideologije pragmatizmom predstavljalo bi ogroman korak napred za veliki deo arapskog sveta. Zato treba da pozdravimo osvit novog doba. Ovo je neka vrsta svežeg, mladog, sekularnog arabizma koji bi
Zapad trebalo da podrži i oslobodi Arape iz zagrljaja autokrata i teokrata”, smatra Kana.
