Kao i brojne druge voćke, i dinja vodi poreklo iz Azije, a pripada porodici bundeve. Plod je okruglog ili ovalno-izduženog oblika, mase 1-2 kg. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta sa režnjevima. Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžast ili zelenkastobeli, a šupljina je ispunjena semenkama.
U Kini je bila poznata već 1000 godina prije Hrista. U Bibliji se spominje da su Izraelci, kada su napustili Egipat i s Mojsijem četrdeset godina lutali pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom – dinjom.
Dinja je idealna namirnica za osveženje tokom vrućih letnjih dana. Budući da sadrži mnogo kalijuma, omogućuje rehidraciju organizma i izlučivanje štetnih materija iz organizma.
Niska energetska vrednost dinje i veliki procenat vode čine tu namirnicu vrlo popularnom u letnjim mesecima. Plod dinje za konzumaciju mora biti potpuno zreo; vrlo je sočan, slatkog ukusa, svojstvene arome i deluje osvežavajuće.
Energetska vrednost dinje iznosi samo 34 kcal na 100 g sveže namirnice.
Dinja je izuzetno bogata vitaminima C i A, a sadrži i vitamine B grupe.
Kupovanje i čuvanje
Dinja je danas dostupna cele godine, ali njena sezona dozrevanja je u julu i avgustu. Pri kupovini pripazite na peteljku oko koje se mogu stvarati kapljice vlage, što je znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, na čijem mestu ostaje malo udubljenje, dok druga strana dinje mora da bude mirisna i gipka na dodir. Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.
Dinju čuvajte 2-3 dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim je možete čuvati u frižideru još pet dana. Narezanu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može preći na drugu hranu.
