Iza uspeha najpoznatijeg holandskog kuvara Rudolfa van Vina stoji njegova strast prema poslu kojim se bavi, čelična disciplina, rad i pristojnost.
Rudolf je medijska ličnost, jedan od najpoznatijih holandskih, ali i svetskih kuvara. Slavu je stekao na televizijskom kanalu „24 kičn“ vodeći četiri kulinarske emisije: „Laki obroci“, „Rudolfova pekara“, „Osnovni ukusi života“ i „Putujući ukus života“.
Kulinarstvo voli od detinjstva, ali tu ljubav nije nasledio od mame, već se razvila kroz priče koje je slušao od svog oca.
– Mama nije volela da kuva, ali je obožavala društvo. Zadržavala ih je na večeri i trudila se da ih ugosti. Iako sam bio tinejdžer, latio bih se varjače i tiganja da bih pripremio neko jelo. A za sve je u stvari kriv moj otac, moreplovac. Zaveo me zanimljivim pričama o raznim ukusima i mirisima specijaliteta koje je jeo na dalekim putovanjima. Uz sve to, znao sam da za kuvare uvek ima posla jer muzika, ljubav i kuvanje jesu tri oslonca u životu.
Srednju kulinarsku školu završio je u svom rodnom gradu Tilburgu, a zatim se usavršavao kod čuvenih kuvara u Holandiji i Švajcarskoj.
– Dugo i teško sam se borio da uspem. Iza mog uspeha stoji moja strast prema poslu kojim se bavim, čelična disciplina, rad i pristojnost – kaže simpatični šef i dodaje da je najviše naučio od kuvara Pitera Boija.
U svojim emisijama na jednostavan način objašnjava sve tajne kuvanja i deli svoje znanje i iskustvo sa gledaocima na vrlo šarmantan način. Za njega su paprika, luk i paradajz note u kuhinji s kojima možeš da komponuješ i bez recepta.
– Ne mistifikujem svoj posao, samo se trudim da u njemu budem što uspešniji. Smatram da je kuvanje poput ljubavi i muzike – stvoreno je za svakoga. Nikada ne bi trebalo da bude predstavljeno kao nešto što je teško izvesti. Ali, kad kažete da je kuvanje umetnost, znači da ste previše zauzeti pokušavajući da ga učinite specijalnim. Tada se mnogi ljudi uplaše, odustanu od kuvanja jer nisu umetnici.
I preporučuje da se ne treba plašiti recepta jer kuvanje dolazi iz glave, samo treba pomirisati ili okusiti sastojke i pratiti osećaje.
– I na kraju krajeva, kuvajte samo kad poželite, u svakom drugom slučaju jedite u restoranu.
Nikada se ne hrani u snek barovima i ne voli brzu hranu. Uživa u slatkišima i jeo bi ih za svaki obrok, ali to je nemoguće.
– Obožavam slatkiše, pogotovu kad su spolja hrskavi a unutra sočni, kremasti. Slatkiš je teško odbiti, pogotovu kad ste siti. E tada dolaze do izražaja moji trikovi kako bih vas nagovorio da uzmete parče torte.
Ubeđivao bih vas rečima kako je lepa, kako lepo miriše, da ima badema i čokolade, sa divnim prelivom. Na taj način vas zavodim. To ne moram da radim za glavno jelo jer ga jedete kad ste gladni. E zato volim da pravim desert. Ukoliko vam ne uspe kolač ili neko jelo, poručuje da se počne ispočetka. U kuhinju se ne ulazi ukoliko nemate vremena, strpljenja i ljubavi za kuvanje ili mešenje.
Rudolf smatra da hrana ne sme da bude veštački obojena, pa kad priprema jela i kolače, koristi samo prirodne boje i sastojke.
Inače, Rudolf kaže da je mnogo važna ceremonija pripremanja jela za drugu osobu.
– Ukoliko joj još kažete da je to specijalno za nju ili njega, osetiće se čarobno i probaće. S pravom osobom i najjednostavnije jelo može da bude romantično.
Izvor: Blic
Kuvar koji je pomutio slavu Džejmiju Oliveru
