Ono što je do pre koju godinu, u vreme zahlađenih državnih odnosa, bilo nezamislivo, danas je java. Slovenačke železnice (SŽ) na svom sajtu, ali i reklamnim lifletima, pozivaju putnike da se otisnu vozom u Beograd.
Decembarsku ponudu uveličale su predlogom: „Z vlakom na silvestrovanje v Beograd”. U prevodu: „Vozom na novogodišnje slavlje u Beograd”.
Poziv je namenjen pre svega mladima, ali i onima koji se „tako osećaju”, saznajemo u SŽ.
Provod 31. decembra u Beogradu rangiran je rame uz rame sa predbožićnim sajmom u Beču (katolički Božić se obeležava 25. decembra) i „silvestrovanjem” u Beču ili Salcburgu.
Slovenačke železnice podsećaju sunarodnike da će „i ovog decembra, kao i proteklih godina, ogroman broj mladih iz Slovenije otići na silvestrovanje u Beograd, koji je prisvojio laskavi naziv grada sa najboljom ponudom zabave”.
I na sajtu SŽ sledi opis kakva se sve to zabava nudi: „Beograd je, naravno, zanimljiv za mnoge koji tamo žele da organizuju sopstvenu zabavu ili da tokom novogodišnjih dana posete prijatelje ili rođake”. Na raspolaganju su im četiri odlaska iz Ljubljane uz četiri povratka iz Beograda, svakog dana.
Slovenačke železnice ističu da je najbolja ponuda „Beograd specijal”, jer jednosmerna karta Ljubljana – Beograd košta samo 25 evra, za drugi razred. Promoteri putovanja vozom mislili su i na one koji „putuju u manjoj grupi ili sa decom”, pa tvrde da je za njih kao stvoren voz „Siti star internacional”.
Deca starosti od šest do 12 godina, ukoliko putuju sa roditeljima ili dedom ili bakom, imaju čak 75 odsto popusta na cenu redovne karte, što ponudu SŽ čini još primamljivijom, a Beograd približava Alpima.
SŽ najavljuju da će poslednjih dana ove godine uključiti još dve vanredne linije „Samo za Beograd!”, i to 29. decembra uveče i 30. decembra rano ujutro. Oba voza se vraćaju u slovenačku prestonicu 2. januara naredne godine. Vožnju oba posebna voza organizuju dve slovenačke agencije koje se bave isključivo omladinskim turizmom.
Očekuju da će i ove godine nekoliko hiljada mladih Ljubljančana i Slovenaca iz svih krajeva najluđu noć provesti na nekoj od brojnih „čaga” (žurki) u glavnom gradu Srbije.
Izvor: mojodmor.rs

Verona je dragulj srednjovekovne arhitekture i umetnosti, kakvih je mnogo u Italiji. I dok ti gradovi privlače putnike iz svih delova sveta, ponajviše raskošnim građevinama i burnom istorijskom pričom, Verona ima adut više – najlepšu i najtragičniju ljubav svih vremena, priču o Romeu i Juliji. Ta melodrama Viljema Šekspira o Romeu Montegiju i Juliji Kapuleti, koji su za svoju ljubav žrtvovali živote i postali simbol tragične, ali večne ljubavi, privuče svake godine više od tri miliona turista u Veronu, glavni grad istoimene provincije na severu Italije i, posle Venecije, najveći grad pokrajine Veneto.
Radnju svog popularnog dela, najcitiraniji pisac svih vremena smestio je u 14. vek u Sijenu, ali se ne zna tačno kada ju je napisao. Brojni italijanski i svetski istoričari dali su sve od sebe da nađu tragove o postojanju porodica Montegi i Kapuleti, ali bez pouzdanih rezultata.
No, to nije pokolebalo britki trgovački duh Veronjana – odlučili su da bude kako je zapisao najbolji dramatičar i pesnik elizabetanske Engleske. Zbog toga je ruinirana kuća, sa balkonom u središtu Verone, adaptirana i proglašena Julijinim domom. Na zid je stavljena tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima, ispod balkona postavljen je bronzani Julijin kip. Sa tog mesta, prema Šekspiru, Romeo je u toplim veronskim noćima šaputao ljubavne poruke Juliji, koja ga je čežnjivo gledala sa oko pet metara visokog balkona.
Tako su vlasti Verone lansirale kao magnet privlačnu priču da devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Da se priča “primila” na svim kontinentima, svedoči i uglačanost oba dela bronzanog Julijinog tela.
Priča ima i dodatak: da bi se ljubavna želja stoprocentno ostvarila, potreban je još jedan detalj – ljubavna poruka na papiriću koji se decenijama unatrag lepila ili ispisivala na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće.
Ako je dodirivanje i slikanje sa Julijom besplatno, ulazak u njenu kuću nije – košta 12 evra, a izlazak na balkon još 10 evra. Svejedno, razneženi turisti sa svih meridijana satima strpljivo čekaju u redu. Zahvaljujući njima, legenda o večnoj ljubavi živi, a zahvaljujući njoj u gradsku kasu Verone slivaju se milioni evra.
Venčanja na Julijinom balkonu
U kući u Veroni u kojoj je, navodno, živela Julija, juna ove godine obavljeno je prvo venčanje. Prvi su se u kući Šekspirove junakinje venčali fudbaler lokalnog kluba Luka Čekareli i Irena Lanforti. Gradske vlasti Verone najavile su da ubuduće nameravaju da redovno organizuju ovakve svečanosti. Venčanje u Julijinoj kući lokalne stanovnike koštaće 600 evra, turisti iz zemalja Evropske unije plaćaće 800, a mladenci iz ostalih zemalja moraće da izdvoje po 1.000 evra.
Omamljeni najslavnijom ljubavnom pričom, mnogi turisti naprosto previde činjenicu da Verona ima više od 50 sačuvanih crkava romanskog, gotskog i renesansnog stila, kao i grandiozne palate, mostove i raskošne vrtove.
Verona je osnovana u 4. veku p.n.e. i dugo je bila pod rimskom vlašću. Nezavisna i slobodna država postala je 1107. godine, ali je ubrzo potpala pod uticaj dinastija i država sa severa Italije, a posle pada Napoleona postala je važno vojno uporište. Godine 1866. zvanično ulazi u sastav ujedinjene Italije.
Među brojnim znamenitostima arhitekture, a gotovo svaka veronska fasada je istorija, naročito je privlačan rimski teatar – Arena. Sagrađen je u 1. veku, imao je 22.000 mesta, a po veličini je treći amfiteatar u Italiji.
Arena je danas stecište pozorišnih i operskih predstava, koje se tu održavaju svake godine. Ulaznice po ceni od 150 evra rezervišu se mesecima unapred. Ovde su nezaboravne koncerte održali Pavaroti i Tina Tarner.
Uz samu Arenu nalaze se i ostaci gradskih zidina iz 265. godine. Svedočanstvo o prisustvu Rimske imperije u ovom gradu je i Avgustovo pozorište na obali reke Adiđi.
Među brojnim crkvama i manastirima koji su sačuvani u ovom gradu, najveću pažnju privlači crkva San Zeno Mađore, koja se smatra najvažnijom romanskom građevinom Verone i gornje Italije, čiji su temelji podignuti u 5. veku iznad groba prvog veronskog biskupa Zenona. Fasada i prozori ove bazilike bogato su ukrašeni reljefom s prizorima iz jevanđelja i Knjige postanja. Bronzana vrata krase reljefi sa scenama iz Biblije. Uz crkvu se nalazi visoki zvonik iz 1045. godine.
Zanosna je arhitektura i crkve Santa Marija Antika, zatim gotska crkva Santa Anastazija, čija unutrašnjosti je ukrašena freskama Zavija, Pisanela i Mantenje.
Osim crkava, u Veroni svakako treba videti i Gradsku palatu, kuću Mazanti, renesansnu Lođu del Konsiljo, zatim prekrasnu renesansnu Palatu del Kapitano, muzej u kome se čuvaju mnoga vredna dela italijanskog slikarstva i kompleks grobnica porodice Saliđeri iz 14. veka. Grobnica sa spomenikom jedinstvena je u Italiji, jer članovi ove bogate porodice, suprotno hrišćanskom verovanju da telo treba predati zemlji, sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, kako bi bili što bliže Bogu.
Verona je Juliju Cezaru bila omiljeno mesto za odmor. Često su je na svojim putovanjima posećivali Gete, Stendal, Pol Valeri… kao i danas više od tri miliona turista godišnje, iz celog sveta.
Danteov životni krug
U zdanju tamnonarandžaste fasade, na centralnom trgu Verone, živeo je Dante Aligijeri (1265-1321) najveći italijanski i jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. O njegovom prisustvu u ovom gradu svedoči danas ogromni spomenik koji su mu Veronjani podigli, a milioni turista posećuju.
Autor “Božanstvene komedije” rođen je u Firenci, gde je stekao najbolje obrazovanje koje se u to vreme moglo steći, a uključivalo je religiju, Aristotelovu logiku i latinske klasike. Dante je mladost proveo učeći i povremeno učestvujući u bitkama. Ključna ličnost za njegovu poeziju bila je Beatriče, koju je prvi put video kao devetogodišnjak,a ponovni susret dogodio se tek posle devet godina (1283). Ona se, međutim, udala za Simona de Bardija, a Dante se posvetio politici.
Nasuprot Papi, zalagao se za mir među zavađenim narodima i za slobodu Firence. Iz političkih razloga osuđen je 1302. godine na globu od basnoslovnih 5.000 fjorina, koje ne bi mogao da zaradi ni tokom tri života. Zato je pobegao u Veronu, a posle nekoliko godina u Ravenu, gde je i umro. U Raveni je i danas njegov grob prava znamenitost, a vlasti ovog grada nikada nisu želele da usliše molbu Firence i predaju joj posmrtne ostatke velikog pisca. Jedino na šta su pristali bilo je da Firenca šalje svake godine nekoliko litara maslinovog ulja kako bi kandilo na Danteovom grobu neprestano plamtelo.
Izor: Putovanja.info

Kada odlazite da, kao turista, posetite neku daleku, egzotičnu zemlju, očekujete da ćete na tom putovanju upoznati nove ljude, njihovu kulturu i običaje. Ono što se prvo vidi je ponašanje i oblačenje na javnim mestima (koja nisu plaža), koje može da zasmeta i turistima i domaćinima. Zato treba biti pripremljen.
Da li ste se ikada zapitali kako lokalno stanovništvo neke popularne turističke destinacije u Aziji ili na Bliskom istoku gleda na grupu zajapurenih turista koji obučeni u neobavezne trenerke, izlizane i iscepane farmerke ili šorceve, sa izbledelim kačketima na glavama i rancima najrazličitijih oblika i boja na leđima, opušteno obilaze njihove nacionalne spomenike i hramove?
U mnogim državama postoji jasno definisan kodeks oblačenja koji valja znati i, koliko je moguće, poštovati, bilo da ste na poslovnom sastanku, šetate ulicom ili ste pozvani na večeru kod prijatelja. Ako ne želite da privlačite pažnju dok bezbrižno razgledate istorijske znamenitosti u tim zemljama, izbegavajte suviše tesnu i kratku odeću, ili onu koja otkriva više nego što je potrebno.
U muslimanskim zemljama najvažnije pravilo glasi: kosa, vrat, ramena, ruke i noge treba da budu uvek pokriveni. Zato je dobro da pri ruci uvek imate veliku maramu, kojom ćete pokriti glavu i ramena.

AFRIKA I BLISKI ISTOK
Maroko – Mada u ovoj zemlji više ne važi pravilo pokrivanja žena na javnim mestima, na ulicama marokanskih gradova naići ćete na najrazličitije stilove odevanja. Ima žena koje još nose tradicionalne marame, ali i devojaka u farmerkama i bluzama izrazito modernog kroja i boja. Međutim, ovde zaista preziru šorceve, pa ih dok ste u Maroku nemojte nositi.
Egipat – Oko 90 odsto Egipćanki pokriva glavu kada su na javnom mestu, ali se to od turista ne očekuje. Važno je da ulicama Kaira ne šetate suviše razgolićeni i u šorcu. Pantalone i haljine, ili suknje preko kolena, savršen su izbor za posetu ovoj zemlji.

Dubai – Kada se nađete u Dubaiu, jednom od najbogatijih arapskih emirata, brzo ćete shvatiti da osnovno pravilo pristojnog odevanja ovde nalaže da šalom prekrijete ramena, i da na sebi imate bar jedan firmirani odevni predmet! Uzgred, šal vam može biti od velike pomoći dok šetate velelepnim tržnim centrima i hotelima u ovom gradu, jer je u svakom zatvorenom prostoru u Dubaiu uvek prilično hladno, zbog moćnih rashladnih uređaja koji se nikada ne gase.
Kada ste na ulici, treba da pri ruci imate maramu ili šal za slučaj da se nađete u nekom od tradicionalnih sukova ili konzervativnijih delova grada, gde su mini suknje i šorcevi zabranjeni. Odeća za večernji izlazak treba da bude što glamuroznija, jer ovde obožavaju sjaj dijamanata i Svarovski kristala.
Jordan – Ako šetate ulicama Amana u haljini jednostavnog kroja, dugih rukava, koja prekriva vaša kolena, ili u tunici preko pantalona, ni po čemu se nećete izdvajati od lokalnih devojaka ili žena. U Jordanu je veoma popularan jednostavan i uredan izgled, tvrdi Džon Šoup, autor knjige “Kultura i običaji Jordana”.
Ali, strankinjama sa dugom kosom on preporučuje da nose punđu, jer raspuštena kosa na javnom mestu smatra se vrlo nepristojnim ponašanjem i marama na glavi obavezan je modni detalj za žene.
Sirija – Za razliku od Jordana, u Siriji se retko viđa žena u pantalonama. Možda samo u delu Damaska, Salahija, sa mnoštvom kafića i diskoteka u koje zalaze mladi. Kada šetaju gradom ili odlaze na pijacu, većina ovdašnjih žena starijih od 40 godina glavu pokriva tradicionalnom maramom hidžab, ili, još bolje, “Hermesovim” šalom.
Jer, Sirijke obožavaju i rado oponašaju svoju prvu damu Asmu Asad koja je školovana na Zapadu i rado nosi “valentinova” odela, “šanelove” kostime i večnu malu crnu haljinu. Francuski modni nedeljnik “El” proglasio ju je najbolje odevenom suprugom jednog političara u 2008. godini. Pravilo pokrivanja na javnim mestima ne važi za strankinje koje su u turističkom obilasku zemlje. Od njih se samo očekuje doza poštovanje nacionalnih običaja. Dakle, kada izlazite, najbolje je da nosite duge rukave i duge suknje.
AZIJA
Kodeks oblačenja varira od zemlje do zemlje. Mini suknje i mala crna haljina dobro prolaze u mnogim delovima Azije, od Indonezije do Japana, ali ne treba zaboraviti da žene u Indiji i Pakistanu nikada ne otkrivaju noge.
I dok su šarene japanke pravi modni hit na ulicama Singapura, nikako ih ne treba nositi u kineskim gradovima, a u Indoneziji su rezervisane samo za plažu. Posle višedecenijske diktature uniformnosti, u Kini danas tolerišu i krajnje nekonvencionalan način odevanja. Zato se niko neće ni osvrnuti ako se na ulici pojavite u haljini ili bluzi sa dubokim dekolteom i golim leđima. Kao ni u Japanu ili Singapuru.
Naime, mladi Japanci odavno prate sve modne trendove i njih zaista više ništa ne može iznenaditi. I još nešto za kraj: kada ulazite u džamiju, budistički ili hinduistički hram – obavezno se izujte.
Izor: Putovanja.info