Uz kaficu u jednom Beogradskom restoranu na Novom Beogradu, malo smo pričali o profesiji fotografa, kako i šta krasi jednog profesionalnog fotografa, odakle mu ispiracija i šta je to što nas tera da volimo njihove fotografije.  Sa nama je Ivan Miladinović, osnivač Live Production, kompanije koja se bavi fotografijom i mogućava svima kvalitetne fotgrafije za njihov biznis ili promociju.

Ivane, reci nam nešto više o tebi i Live Production, kako je nastala
i koliko već trajete?

Sebe bih predstavio kao fotografa muzike i trudim se da note pretvorim u sliku najbolje što umem. Pored toga sam i odgovorni urednik časopisa Borba. Fotografija mi je prva ljubav koja traje već preko dvadeset godina i tokom koje sam u svom domenu ostvario većinu svojih želja i snova, a Borba je kao institucija sa druge strane nešto na šta se  svako ko u tu kuću uđe, po rečima mog dobrog prijatelja – navuče.

To vam je ukratko kao kada provodite vreme sa dobrim čovekom, prepoznate to i želite da utrošite jos vremena na takvu osobu, na kraju dana, pratiće i vas takav dobar glas. Ovde je to slučaj sa zgradom Borbe, podjednako kao i sa ljudima koji u njoj rade.

Što se tiče Live Production, taj koncept je bio moja tiha patnja dugo godina, dok nije sazreo da se na neki način desi, čak mogu da kažem da sam pomalo i gurnut u to. Tačnije, pre nekoliko godina jedan klijent mi je proizveo situaciju u kojoj me je ohrabrio da krenem u preduzetničke vode i da u toj situaciji pokušam da ostvarim neki svoj san u ovom poslu. I evo, zaista, nisam zažalio što sam krenuo tim putem, imam divan tim ljudi koji je posvećen svom poslu i sa kojim delim sve dobre i loše momente koje ovaj posao i stres u njemu nude.
Live Production kao takav je koncept sa zaposlenim fotografima, gde je standard rada na najvišem nivou najboljeg pojedinca određene oblasti fotografije. To je zapravo ono što nas izdvaja od drugih. Mi postavljamo standard rada određene oblasti unutar, da tako kažem kuće, a svi zaposleni moraju da ga prate. Time obezbeđujemo ujednačen kvalitet rada i omogućavamo našim klijentima da uvek dobiju identičan proizvod, a ono što nas izdvaja od drugih je da to možemo da izvedemo sa nekoliko ljudi istovremeno ako postoji takva potreba. Praktično eliminišemo klijentu stres potrebe nalaženja više različitih fotografa
i uklapanja stilova.  Taj koncept je trenutno jedini na prostoru bivše republike i po tome smo prepoznatljivi. Zbog toga mogu reći da mi prodajemo osećaj zadovoljstva rada sa nama, pre nego samu fotografiju.

Live production - Beer Fest
Live production – Beer Fest

Šta bi izdvojio kao zanimljivo iz života jednog profesionalnog fotografa?

Verujem da bi mnogi rekli, situacije, ljudi, neke forme zabavljanja.
To je ok i to je već poznato da u ovoj sferi posla, vodimo interesantan i relativno dinamičan život. Ipak, život profesionalnog fotografa obeležava jedna stvar. Potraga za nečim novim i do tada neviđenim, pre svega njemu samom, a dalje logičnim putem i svima drugima. Time mogu slobodno reći da su umetnici na poslu i onda kada nisu. Ako se naravno pod poslom podrazumeva provođenje vremena u nečemu što najviše volite da radite. Često je potrebna psihološka pauza, da napunite kreativne baterije ili da možda prevaziđete sopstvenu sujetu, jer ipak na kraju dana svako misli da je njegova ideja najbolja, što je ok stav, dokle god se ne bavite ovim poslom profesionalno, jer kad ste profesionalac kvalitet vaše ideje i njene izvedbe vrednuju drugi ljudi, a ne vi. Na kraju dana profesionalni fotograf vodi posao, a sujeta je najveći neprijatelj svakog posla.

Live Production - Koncert Zdravka Čolića
Live Production – Koncert Zdravka Čolića

Šta te inspiriše?

Inspirišu me porodica, bliski prijatelji i muzika. Ali ako bih morao da kažem koji su to ljudi koji imaju direktan ili indirektan uticaj na mene, morao bih da pomenem Predraga Vučkovića, našeg najvećeg sportskog fotografa, kao nekoga ko me je uveo u svet profesionalne fotografije, Branislava Rašića zvaničnog fotografa Rollingstonsa sa kojim sam imao čast da ispred Borbe obavim veliki intervju, a koga smatram našim najvećim muzičkim fotografom sa karijerom dugom četrdeset godina i Ognjena Radića vlasnika firme FitPass koji mi je često poslovna inspiracija, a čije preporuke knjiga za čitanje su mi  promenile kompletan pogled na posao kojim se bavim.

Live Production - Beer Fest
Live Production – Beer Fest

Koliko je bitna oprema, koliko sam osećaj za momenat?

Oprema je bitna jer daje neku formu sigurnosti, otvara neke nove mogućnosti ali me izbor fotografija klijenata često demantuje da je ipak osećaj za momenat presudna stvar. Ipak kao i svaki fotograf uvek težim da radim sa opremom najvišeg kvaliteta i moj izbor je tu od početka Nikon.

Koji događaj ili momenti su ti bili najzanimljiviji da fotografišeš?

Muzika, muzika i samo muzika. Live Production je prepoznatljiv po tome, a mogu slobodno reći da sam ga ja lično u to i gurnuo jer mi je to možda najzabavnije da radim. Ceo tim je okrenut ka tome zapravo. Zvanični smo fotografi za sve velike festivale u Srbiji ( Lovefest, Exit, Belgrade Beer Fest, Arsenal Fest, Cloud Fest…), međutim radimo i za naše velike izvođače kao što su Zdravko Čolić, Đorđe Balašević, Marko Louis i Nele Karajlić. Neleta sam stavio poslednjeg jer si me pitao koji momenat? Naime, kao ozbiljan od malena Neletov fan i fan starog Zabranjenog Pušenja, a time nezaobilazno i starijim  generacijama poznatih Nadrealista, doživeo sam u ovom poslu da Neletu budemo lični fotografi za njegove koncerte. Šta više, jednom prilikom smo zajedno mojim kolima išli na koncert, gde sam imao onaj momenat u kom sam sa profesionalne strane apsolutno ispunjen svojom pozicijom.

Live Produciton Nele Karalijc
Live Produciton – Nele Karalijc

Zapravo, na ličnom profesionalnom planu mi sve nabrojano zajedno možda ne vredi toliko, koliko tih par sati vožnje kolima sa svojim idolom iz detinjstva, a u kom momentu sam ja tu neko, ko je pre svega tu jer je jako dobar u svom poslu i deo je tima. To mi je bilo veliko unutrašnje priznanje. Bilo je takođe i velika škola samokontrole šta ne pitati osobu koju si smestio na to mesto u svojoj glavi.

Da li više voliš da radiš fotografije u studiu ili napolju?

Sve ima svoje prednosti. Otvoren prostor pruža veću i često lepšu atmosferu sa mnogo više slobode u radu, dok studio ima svoje limite ali koji može da pruži veliku dozu kreativnosti ako se fotograf tome posveti kako treba. U ovom proteklom periodu kada virus hara svetom, iskoristio sam vreme pre svega da taj nivo rada na studijskom planu dodatno unapredim. Ipak ako moram da biram, onda je to napolju.

Zbog trenutne situacije sa korona virusom, sve prelazi online, kakvo 
je tvoje predviđanje za industriju zabave?

Aktuelna situacija ne prija nikome, može se reći da ne prija ni online poslovanju ali će te biznise to snaći malo kasnije. Verovanja sam da će ljudi kao izrazito društvena bića u momentu kada sve prođe, na neko vreme zaboraviti online život, željni života uživo da se tako izrazim.To će biti jojo efekat za online biznise koji će od izrazitog profitabilnog perioda pretrpeti priličan pad u na neko vreme, tako da mislim da u poslovnom smislu niko neće biti pošteđen od ovog virusa.

Live Production
Live Production

Što se tiče fotografije kao fotografije, ona je odavno više prisutna u digitali, u raznim oblicima korišćenja. Recimo, kada je virus počeo, stala je kompletna industrija zabave ali smo dobili veliki broj klijenata iz horeka segmenta koji su gurali svoje poslove u online i  logično bio im je potreban materijal da to isprate. Ipak segment Live Production-a koji se bavi industrijom zabave kompletno stoji od marta meseca, sa jako malim izuzecima. Kada će se sve pokrenuti, ne znamo. Svedoci smo da se u mnogim evropskim zemljama izdvajaju velika sredstva za pomoć ovoj grani industrije, a ovde to do sada još nije bio slučaj. Mi kao firma i branša direktno nemamo ništa od takve vrste pomoći niti na to možemo da računamo ali naši klijenti da i moramo se saosećati sa njima. U pitanju su stotine i hiljade radnih mesta i ko zna koliki broj ljudi koje ta radna mesta direktno izdržavaju. Recimo, pre par dana se pronela vest da postoji velika mogućnost da Exit ode
iz Srbije u komšiluk. Sad, ako postavite stvari da mnogi mladi u svetu znaju Srbiju samo po tom festivalu, da ti mladi treba da dođu, vide i ožive Srbiju lepom kakva jeste, da takvo lepo mišljenje imaju i za dvadeset godina, makar nikada ne došli ovde više, kao i nadljudske napore naše politike da ispravimo sliku Srbije u svetu kakva nam je nametnuta u proteklih trideset godina u dobro poznatim prilikama, onda pitanje ostanka Exit-a u Srbiji postaje pitanje od nacionalnog značaja, bez mnogo preterivanja.

Kakvi su poslovni planovi kada sve krene starim tokom?

Pa pre svega planovi su da se dobro provedemo na nekom našem velikom koncertu, to nam je trenutno najveći poslovni plan. Šalu na stranu, period na početku pandemije je bio velika lekcija za sve i u tom nekom osluškivanju zaključili smo da starih tokova neće ni biti. Pod time mislim da se cela industrija trajno promenila i da se iza bina, kulisa, iza  fotoaparata i kamera već sada posluje drugacije. Ne nužno negativno ili pozitivno, već samo drugačije, kao i da će nastati period prilagođavanja tome. Kako svaka kriza otkriva i neke skrivene poslovne informacije, tako i u ovoj vi jasno možete da vidite naznake ko su ozbiljni igrači iz svih branši, koji opstaju, a iza kojih drugih je stajao samo jak marketing i ništa više. Na neki način je to, ma koliko surovo i dobra stvar jer se razdvaja kvalitet. A u ovoj epohi digitale i sloboda izražavanja u kojoj se od velike reklamne buke ne vidi jasna slika, to može sve da podigne na viši nivo. Ako bi trebalo da konkretizujem odgovor, naš viši nivo je bio iskorak u vidu međusobno logičnog partnerstva sa kompanijom Sky Music u kom smo prepoznali formu kvaliteta koji ima kapacitet da se zajedno sa nama prilagodi novim pravilima tržišta i stvari podigne na upravo taj viši nivo.

Koji savet bi podelio mladima koji ulaze u tajne fotografije?

Dao bih savete koji su mene fotografski promenili od ljudi koji su moja inspiracija.
Predrag Vučković – Nemoj da oprema stoji između tebe i dobre fotografije.
Branislav Rašić – Ne propuštaj šanse