Beograd 25.11.2020.  – Danas je u Beogradu održana online konferencija “Neka pravda vlada” u organizaciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Poštovanje i sprovođenje principa vladavine prava je osnovni preduslov demokratskog i stabilnog društva, što je posebno važno za Srbiju u kontekstu procesa integracije u Evropsku uniju. Stoga je projekat “Neka pravda vlada” imao za cilj da okupi širu stručnu zajednicu i da ukaže građanima na potrebu razumevanja i značaja Vladavine prava i osnovnih prava (Poglavlje 23) u Pregovaračkim poglavljima Politika konkurencije (Poglavlje 8), Energetika (Poglavlje 15), Socijalna politika i zapošljavanje (Poglavlje 19), Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27), Zaštita potrošača i zdravlja (Poglavlje 28).

Imajući u vidu da građani često nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, kako zbog čestih izmena zakona tako i zbog neadekvatnog informisanja javnosti, što realizaciju tih prava dovodi u pitanje, potrebno je kontinuirano unapređivati obaveštenost građana o njihovim pravima i o raspoloživim mehanizmima za zaštitu tih prava. Nacionalni konvent upravo radi na tome i članice naših Radnih grupa svojim brojnim aktivnostima i projektima nastoje da to stanje unaprede. Sve aktivnosti projekta “Neka pravda vlada”, kao i ove završne konferencije, usmerene su u tom pravcu.

Kako sve ne bi ostalo „samo na papiru“, želeli smo da diskutujemo o tome zašto je vladavina prava najvažnije poglavlje u pregovorima sa EU i kako na svakodnevni život građana, životni standard, poslovanje privrede i ukupan razvoj naše zemlje utiče nedostatak vladavine prava u bilo kojoj politici.

Uvodno izlaganje održala je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU koja je istakla da su okupili preko 760 organizacija civilnog društva u 25 radnih grupa Nacionalnog konventa o EU i oformili 5 međusektorskih radnih grupa. Nacionalni konvent o EU je povezao različita pregovaračka poglavlja čiji sadržaj deluje prilično izolovano, pokazujući time da veza između njih zaista postoji i da nema promene u jednom pregovaračkom poglavlju, ako nema pomaka, u ovom slučaju u poglavlju 23, a to je vladavina prava.

Na otvaranju konfrencije govorio je  Nj. E. Gilles Beschoor Plug, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori i tom prilikom istakao da je ponosan što je Ambasada Kraljevine Holandije podržala ovaj projekat, upravo zbog toga što ovakve aktivnosti pomažu da vladavina prava ostane na dnevnom redu, gde se visoko kotira. Dodao je “Vladavina prava je sastavni DNK politike Holandije i jedan je od temelja našeg angažmana u Srbiji, regionu i Evropskoj uniji”.

Aleksandar Momirov, stručnjak iz oblasti vladavine prava, Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori naveo je da program MATRA, kroz koji je ovaj projekat podržan, traje još od 1993. godine. Fokus je oduvek bio na jačanju civilnog društva i zdravom dijalogu između društva i vlasti, a što se tiče ovog regiona, osim navedenog fokus je i na pristupanju Evropskoj uniji.

Na konferenciji je govorila i Jovana Spremo, koordinatorka Konventove Radne grupe za poglavlje 23, YUCOM koja je istakla da su oni mapirali osnovna prava koja su potencijalno ugrožena, kao i problem s kojima se osobe mogu susresti prilikom zaštite svojih prava u oblastima kao što su  politika konkurencije, energetike, socijalne politike i zapošljavanja, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i javnog zdravlja. Nakon toga su mapirali institucije koje su u državi zadužene za sprovođenje vladavine prava, koje mogu biti aktivnije kada je u pitanju praćenje napretka vladavine prava u navedenim oblastima.

Prvi panel na konferenciji posvećen je dikusija o temama „Vladavina prava u Poglavlju 15 (Energetika) i u Poglavlju 27 (Životna sredina i klimatske promene)“. Na panelu su govorili Aleksandar Kovačević, autor analize za Poglavlje 15, nezavisni stručnjak, Beogradski fond za političku izuzetnost, Branislava Lepotić,autorka analize za Poglavlje 15, nezavisni stručnjak,
Natasa Đereg, autorka analize za Poglavlje 27, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i
Ana Toskić, autorka analize za Poglavlje 27, Partneri Srbija.

Kovačević je naveo da analiza koja je urađena temelji se na Opštoj deklaraciji o pravima čoveka iz 1948. godine koja daje pravo svima, pa i građanima Srbije, osnovna prava, kao i pravo na život u poretku koji obezbeđuje vladavinu prava. On je dodao da to više nije samo odgovornost državne uprave, već je od 2011. godine, na temelju rezolucija Ujedinjenih nacija, to postala odgovornost i međunarodnih organizacija koje su uključene u ovaj proces.

Branislava Lepotić je izjavila da Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ima zanimljiv mehanizam kako menja pravni okvir Energetske zajednice. Ona je objasnila da sam pravni okvir Energetske zajednice čini, pomenuti ugovor, zatim tekovine Evropske unije u određenim oblastima, kao što su energetika, zaštita životne sredine i investicije. Zatim je dodala da  kada se govori o energetici to podrazumeva više oblasti, te taj dinamički proces širenja pravnog okvira energetske zajednice kroz koji se preuzimaju obaveze i harmonizacija propisa Republike Srbije sa pravom Evropske unije, je vrlo atipičan i iskazan je kroz član 100 Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Da ne postoji medjusektorski mehanizam praćenja stanja u ovoj oblasti istakla je Nataša Đereg, autorka analize za Poglavlje 27. Ona je dodala da su pokušali da iz pojedinačnih sektorskih izeštaja iz ove oblasti utvrde stanje i ukažu na problem nepoštovanja propisa, nedovoljne kontrole primene propisa od strane nadležnih organa, nedostatak kaznene politike prema onima koji ne poštuju propise. Navela je i da je upitan je i kvalitet informacija koje dolaze od strane institucija do građana.

“Ne postoji poglavlje u kome je vladavina prava bitnija, od poglavlja 27. Posledice koje stanje u ovom poglavlju ima na socijalnu koheziju, na ekonomski razvoj, na javno zdravlje, na ljudska prava su nemerljive. Mislim da kao društvo, nismo toga dovoljno svesni. U tom kontekstu Srbija treba da razmišlja o konceptu vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine. To je koncept koji je program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu utemeljio i dao jasne smernice šta taj koncept podrazumeva”, posebno je istakla Ana Toskić, autorka analize za Poglavlje 27.

Drugi panel bio je posvećen temama „Vladavina prava u Poglavlju 8 (Zaštita konkurencije), u Poglavlju 19 (Socijalna politika & zapošljavanje) i u Poglavlju 28 (Zaštita zdravlja i potrošača)“. Učesnici panela bili su Vuk Božić, autor analize za Poglavlje 8, Privredna komora Srbije,  Nataša Vučković, autorka analize za Poglavlje 19, koordinatorka Konventove Radne grupe za Poglavlja 2, 19, Fondacija Centar za demokratiju,  Nemanja Nenadić, autor analize za Poglavlje 8, koordinator Konventove Radne grupe za Poglavlje 5, Transparentnost Srbija,  Dušan Protić, autor analize za Poglavlje 28, koordinator Konventove Radne grupe za Poglavlja 1, 3, 28, Centar za evropske politike (CEP), Milan Radojev, autor analize za Poglavlje 19, Praxis i  Sofija Mandić, autorka analize za Poglavlje 28, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Božić je izjavio “Što se tiče poglavlja 8, faza skrininga je otpočeta 2014. a završena u februaru 2016. godine, to je i poslednja faza koja je okončana. Preporukе koje je dala Evropska komisija su se prevashodno odnosile na temu kontrole državne pomoći, što je bila i glavna primedba Evropkse komisije, uz nedovoljno transparentne šeme državne pomoći. Osim toga, konkretne preporuke su se ticale i Železare u Smederevu”. On je dodao i to da preporuke koje su date, nisu bile otklonjene sve do 2019. godine do donošenja novog Zakona o kontroli državne pomoći koji je makar na formlanom nivou otvorio pretpostavke za otpočinjanje pregovora.


Nataša Vučković, autorka analize za Poglavlje 19
navela je da je ove godine u maju mesecu Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, što je i preduslov za razmišljanje o tome kada će biti otvoreno pregovaračko poglavlje. Trenutno se radi matrica za monitoring primene Akcionog plana.

Autor analize za Poglavlje 8 Nemanja Nenadić istakao je da je veza vladavine prava i zaštite konkurencije višestruka. Kao primer naveo je pristup informacijama od javnog značaja. Takođe, je dodao da kada se govori o zaštiti konkurencije , to se odnosi i na funkcionisanje sudskog sistema, odnosno funkcionisanje pravne zaštite, obezbeđivanje vladavine prava, samim tim prava onih koji su ugroženi zbog nezakonitog postupanja privrednih subejakta ili državnh organa. “To je naročito vidljivo kada su u pitanju javne nabavke. Kroz nezakonite dogovore, izmedju privrednih subjekata i države, posredno prava građana mogu da budu ugrožena”, zaključio je Nenadić.

Dušan Protić, autor analize za Poglavlje 28 skrenuo je pažnju na značaj zaštite prava potrošača iz ugla pristupa pravdi, kao jednog temeljnog načela koje svoju glavnu bitku vodi u poglavlju 23. Dodao je da su ta pitanja izuzetno kompleksna,a  veliki deo problema pristupa pravdi je sistemskog karaktera, to je ono što se pre svega i obrađuje u poglavlju 23. Naglasio je da jedan od problema jeste ekonomski, odnosno troškovi postupka su veliki i neizvesni.

“Veza između poglavlja 19 i 23 se prepliće u mnogim oblastima, a naročito u oblastima zabrane diskriminacije, zatim ravnopravnost polova, socijalne zaštita i socijalne inkluzije. Instucionalni okvir koji prati ove oblasti, još uvek nije usaglašen sa pravom Evropske unije. I dalje se čeka da se mnogi zakoni donesu što i Evropska komisija primećuje u svojim izveštajima o napretku. Takođe, tu je i veliki broj strategija kojima je istekao rok, kao što je Strategija za borbu protiv diskriminacije i druge”, istakao je Milan Radojev, autor analize za Poglavlje 19.

O tome da je u ovom periodu svima postalo jasno
koliko je uska veza između vladavine prava i javnog zdravlja, govorila je
Sofija Mandić, autorka analize za Poglavlje 28 iz Centra za pravosudna istraživanja. Ona je naglasila  da se postavlja pitanje, da su građani bili dobro informisani, pa čak i da je vlast bila dovoljno informisana i dobronamerna na polju zaštite javnog zdravlja i vladavine prava istovremeno, da li je trebalo uvoditi vanredno stanje u martu. Odnosno da li je trebalo da se ograničavaju prava građana na kretanja, pravo na rad i druga prava.