Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se 28. septembra u Srbiji obeležava 16. godinu za redom, organizacija civilnog društva Partneri Srbija podsećaju na neke od  informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2021. godini.

Informacije o radu radne grupe formirane za izradu Nacrta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Skoro pet godina traje proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisa koji omogućava medijima, organizacijama civilnog društva, istraživačima i građanima da dođu do informacija o radu institucija. Za to vreme, promenile su se dve vlade, formirane su dve radne grupe za izmenu Zakona, izrađena su tri dokumenta sa predloženim izmenama, organizovana su dva kruga javnih konsultacija.

Kako u javnosti nije bilo zvaničnih informacija o radu Radne grupe koja je svoj rad započela početkom 2021. godine, organizacije civilnog društva okupljene u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama uputile su zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i tražile informacije o radu Radne grupe, zapisnike sa sastanaka ovog tela, analize i druge dokumente koja je, prema Zakonu o planskom sistemu RS, predlagač trebalo da izradi. MDULS je odbio da dostavi bilo koju od traženih informacija i dokumenata uz obrazloženje da tražene informacije nisu informacije od javnog značaja.

Podaci u vezi sa pandemijom virusa COVID -19

Iako je šira javnost pohvalila brzu reakciju države za nabavku vakcine protiv virusa COVID-19, opravdano se postavilo pitanje koliko nas vakcine i sva druga oprema nabavljena od proglašenja pandemije virusa korona, do danas, košta. Kako se navodi u jednom od tekstova CINS-a koji se bavi pitanjem nabavki povezanih sa pandemijom, hitnost i netransparentnost su dva termina koja se često povezuju sa poslovima koje država sklapa tokom pandemije korona virusa. Još prošle godine mediji i organizacije civilnog društva pokušale su da dođu do informacije o ceni kupljenih respiratora i druge medicinkse opreme, informacijama o troškovima lečenja pacijenata zaraženih virusom, broju zaraženih i preminulih građana od posledica virusa itd. Sa nabavkom vakcina javnost je opravdano postala zainteresovana za to koliko sve to košta građane Srbije. Nažalost, iako su različiti mediji i organizacija pokušale da do podatka dođu slanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaaj i kroz medijske upite, informacije su i dalje nedostupne javnosti.

Interesantno je da su nedostupni i podaci o nabavci sanitetskih vozila za kovid bolnice, prema pisanju CINS-a, Ministarstvo zdravlja je krajem prošle godine po hitnom postupku (bez postupka javne nabavke) kupilo deset sanitetskih vozila za „kovid bolnice“ u Batajnici i Kruševcu. Iako bi prema Zakonu o javnim nabavkama podaci o ceni nabavke trebalo da budu javno dostupne, Ministarstvo zdravlja ih nije objavilo, niti dostavilo informacije po upitu novinara CINS-a.

Podaci o smrti advokata Vladimira Cvijana

Advokat Ivan Ninić je tokom 2021. godine uputio više zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na adrese različitih institucija tražeći informacije o okolnostima smrti bivšeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije za mandata Borisa Tadića, kasnije visokog funkcionera SNS-a i advokata Vladimira Cvijana, čije je telo pronađeno 5. januara 2018. godine u Dunavu. I nakon dva rešenja Poverenika, advokatu Ivanu Niniću Više javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja za uvid u spise predmeta Cvijan, čime je jasno prekršen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a javnost ostala uskraćena za informacije.

Šta kaže statistika Poverenika?

Prema izveštaju Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u 2020. godini 281 put državni organi nisu postupili po rešenju Poverenika u kojem je ova institucija naložila dostavljanje traženih informacija. To znači da su 281 put tražioci ostali uskraćeni za informacije, čak i nakon što su izjavili žalbu Povereniku. Prema statistici Poverenika, najveći broj ovih slučajeva odnosi se na nepostupanje organa i organizacija u lokalnim samoupravama, čak 110 postupaka, a iza njih su javna preduzeća (44 rešenja), koja se uvek nalaze visoko na listi organa javne vlasti koji krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Njih prate ministarstva, protiv kojih je Poverenik doneo 40 rešenja u 2020. godini. Informacije koje nisu dostavljene ni nakon rešenja Poverenika odnose se najviše na javne nabavke i potrošnju budžetskih sredstava organa javne vlasti, informacije u vezi sa različitim aktivnostima organa javne vlasti usmerenim na borbu protiv pandemije virusa korona, sredstva utrošena u svrhe promocije i marketinga, podelu sredstava na konkursima za finansiranje medija, itd. Ono što posebno zabrinjava jeste da su tražioci informacija u velikom broju slučajeva bili novinari, oni čiji je posao da nas istinito i pravovremeno obaveštavaju.