Iako filozofija koja je polovinom prošlog veka nastala u Japanu, Lean se vrlo brzo raširio i na ostatak sveta. Velike svetske kompanije, pa i one nešto manje odmah su prepoznale benefite koje ovaj napredni pristup procesima, pre svega u proizvodnji, donosi. Na naše prostore trendove japanske privrede prvi je doneo Naohide Uejama, predsednik kompanije „Kinćo“, ali svakako temelj implementacije Lean – a (japanski Kai Zen) u srpskim industrijama postavio je čuveni Tojotin konsultant, inače jedan od pionira ove filozofije Šigeo Šingo.

Lean je bio primenjivan u ex SFRJ

Šingo je 1986. godine na Oplencu održao dvodnevni seminar na temu „Racionalizacija
proizvodnje“ i tokom boravka u Srbiji posetio fabriku automobila „Crvena Zastava“ u
Kragujevcu. Tom prilikom je istakao „Osnova mog metoda racionalizacije proizvodnje je
oslobađanje od svega što je suvišno”. „Niko ko nešto proizvodi ne želi da proizvodi škart, niti
iko voli da mu se gomilaju zalihe”.

Šingo je gostovao i u evropskim, i američkim fabrikama automobila i poboljšao proizvodnju kod „Reno-a”, „Volvo-a”, „Ford-a”, a stručnjake u najvećem svetskom proizvođaču kompjutera IBM – i ismejao kad su mu pokazali kako su sposobni da iz magacina na proizvodnu traku dovedu delove za nepuna tri minuta. „Meni uopšte nisu potrebni magacini, tu je najveća ušteda”, rekao im je Šingo. „Učim vas jednostavnosti”, govorio je Šigeo Šingo u Kragujevcu, kao da nije bio stručnjak za proizvodnju već neki drevni mudrac – stručnjak za zen budizam. „Razmišljajte o onome što radite svakog dana i tražite način da to brže izvodite”.3

Tek se u „Zastavinim” proizvodnim halama Šigeo Šingo susreo sa ljudima koji su potpuno
razumeli ono što je on govorio. To nisu bili inženjeri, ni magistri ekonomije, ni doktori
menadžmenta i organizacije proizvodnje, već obični radnici za mašinama Slavomir Matović i
Radoslav Lazarević. Sa željom da sačuvaju nacionalni ugled, ova dva radnika „Zastave” uz
najveće napore izbacili su gotov deo za petnaest minuta i upitno pogledali starog Japanca. Šigeo Šingo je razmišljao tačno pet minuta i onda im ukazao na dva tri prazna hoda i nekoliko suvišnih poteza. Slavomir i Radoslav su pokušali ponovo i operacija je izvedena za samo sedam minuta.
Sutradan, kada je ponovo došao u halu, Šigeo Šingo je zatekao dva radnika koji su cele noći
premišljali kako da proces ubrzaju i pred njim sve isto izveli, ali sada za samo tri i po minuta.

Metodologija primenjiva svuda

I upravo ovo su glavne prednosti Lean–a. Metodologija koja je bukvalno primenjiva svuda, od proizvodnje svemirskih letelica do košenja travnjaka u dvorištu. Lean nas uči da napretku nema kraja i da se svaki proces može beskonačno oplemenjivati prevashodno zdravorazumskom logikom i alatima koje ova metodologija nudi. Lean nas uči da osvestimo nedostatke u našim procesima, da ih kvantifikujemo i rešavamo sistematski korak po korak. S tim u vezi definisana je i kategorizacija Osam “smrtnih rasipanja” koja pokriva i prepoznaje sve nedostatke koji su mogući u bilo kom procesu. Naravno da za svaku ovu kategoriju Lean nudi efikasne alate kako bi se ova rasipanja eliminisala.
Danas, kada se tržište toliko dinamično menja, neophodno je da se oslobodimo tradicionalnih
odnosa prema procesima ako želimo ozbiljan profit. Najuspešnije kompanije Microsoft, Google, Toyota, u zdravstvu Healhcare Value Network, pa čak i Federalna Vlada Sjedinjenih Američkih Država uveliko primenjuju Lean filozofiju.

„Kao konsultant jedne od vodećih Lean i Kaizen konsultantskih kuća “Tecor Consulting”
mogu slobodno da kažem da, na sreću i kod nas u Srbiji sve više kompanija prepoznaje Lean
kao metodologiju koja garantuje uspešno poslovanje”. – kaže Nikola Marjanović iz pomenute kompanije.

Na kraju, kao zaključak možemo slobodno da istaknemo da uz Lean radimo pametnije, a ne više.
Da uz minimalne resurse izvlačimo maksimum iz proizvodnje pri tom ne zamenarujući
bezbednost na radu. Pored povećanja profita, Lean nam stvara zdravo radno okruženje u kome radnici odmorniji odlaze sa posla, motivisani da kontinuiranim unapređenjem poboljšavaju procese čiji su učesnici, i to je najveća prednost Lean–a.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih benefita implementacije Lean filozofije:
1. Značajno povećanje efikasnosti sa manje rada da se uradi više
2. Smanjenje škarta jer na sistem delujemo tako da čim se desi problem isti analiziramo i ne
ponavljamo istu grešku
3. Smanjuje proizvodnu cenu proizvoda jer sa manje uradimo više
4. Podržava i direkno utiče na zelenu strategiju kroz smanjenje utroška energije, škarta,
potrošnje…
5. Povećanje ergonomije jer razmišljamo kako nam je lakše da radimo
6. Optimizujemo radni prostor eliminacijom svega nepotrebnog a ono što nam trebada je na
dohvat ruke
7. Štedimo radni prostor pravilnim rasporedom stvari i operacija na radnom mestu
8. Smanjujemo kretanja i traženja
9. Unapređujemo logistiku uvođenjem pravilnih ciklusa dostavjlanja i odvoženja robe
10. Pravilno organizujemo skladišta i magacinski prostor ujedno ga smanjujući
11. Povećanje zadovoljstva radnika jer rade lakše, urade više pa se otvara prostor za nagrade
i bonude
12. Povećanje zadovoljstva klijenata jer više ne kasnimo
13. Precizno planiramo jer smo sigurni šta I do kada možemo da uradimo
14. Unapređujemo pouzdanost opreme
15. Stvara organizaciju koja konstantno uči i napreduje iz dana u dan isvakim danom je ve
bolja i bolja
16. …i još puno toga, prosto da nema dela organizacije na koji Lean ne utiče u pozitivnom
smislu.

Tekst priredio: Ivan Milanović, Tecor Consulting