Pandemija je, kao i u gotovo svim sferama života, napravila korenite promene na ekonomskoj globalnoj sceni. Kada je reč o svetskoj trgovinskoj razmeni, opcijama uvoza i transporta robe, na neku vrstu testa stavljeni su dosadašnji ključni igrači. Zbog niza problema drastično je poskupeo transport robe iz Kine, što je uzrokovalo porast cena i sirovina i finalnih proizvoda.
Nedavna zatvaranja najvećih transportnih terminala u Kini, zbog strategije nulte tolerancije na kovid, potvrdila su neophodnost postojanja alternativnih tržišta za nabavku robe, koja možda mogu biti i jeftinije i pouzdanije rešenje. Uvoznici i trgovci su raspoloženi za nova tržišta kako bi se sprečilo da teret poskupljenja robe padne na potrošača.
Umesto sve skupljeg kontejnerskog transporta iz Kine, koga brodari drže na istorijskom maksimumu, pojavile su se povoljnije opcije za Srbiju, koje je EU već odavno spoznala – zemlje Jugoistočne Azije, Indija i Australija.
Mnogi će retko na etiketama garderobe omiljenih svetskih brendova, koju kupuju u našim šoping centrima pogledati naziv zemlje u kojoj je proizvedena. Vijetnam, Tajland, Kambodža, Indonezija, samo su neke od tih novih industrijskh centara, čije su ekonomije posledenjih godina u ekspanziji i postižu izuzetne rezultate.
Očekuje se da do 2030. godine, Savez država jugoistočne Azije – ASEAN, koji čine Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mianmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam postane četvrta svetska ekonomija po veličini! Trenutno je treća u svetu po iznosu stranih investicija, a ono što je izuzetno značajno je da se 99 odsto unutrašnje trgovine odvija bez naknade i taksi.
Osim toga, neprestano se radi na unapređivanju tih olakšica. Sve to podrazumeva jeftiniji transport, pa samim tim i manju krajnju cenu koju plaćaju potrošači. Ne čudi u takvim okolnostima da je očekivani iznos godišnjeg izvoza iz ove regije – trilion dolara.
Trgovanje između Evropske unije i ASEAN regije gotovo se udvostručilo tokom prethodne decenije. Ključni trgovinski partneri trenutno su UK, Nemačka, Francuska, Holandija i Italija. Srbija bi takođe trebalo da iskoristi potencijale ove oblasti, ali i regije koja uključuje i Indiju i Australiju, među kojima su najznačajniji sektori za elektroniku, automobile, proizvode na bazi gume, tekstil, odeću i obuću, kao i poljoprivredne proizvode.
Od ukupne trgovine na relaciji EU-ASEAN, Vijetnam i Singapur su zaslužne za više od 45 odsto, a Indonezija, Filipini, Malezija i Tajland za oko 50 procenata. Ostatak pripada Brunejima, Kambodži i Mianmaru. Procenjuje da bi Vijetnam mogao da poveća izvoz u EU do 20 odsto, a lane je bio vredan čak 42,5 milijardi dolara.
ASEAN je postigao značajan napredak u pogledu ekonomske integracije i slobodne trgovine u regionu. Prošle godine ministri iz 15 zemalja – 10 država članica ASEAN-a, zajedno sa Australijom, Kinom, Japanom, Novim Zelandom i Republikom Korejom potpisali su Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP). Kada ovo stupi na snagu, RCEP će biti najveći svetski sporazum o slobodnoj trgovini. Pokriva više od trećine svetske populacije i čini 30 procenata globalnog BDP, a širom grupacije više od 90 odsto robe se trguje bez carina. Sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Vijetnama, poznat kao EVFTA, stupio je na snagu lane 1. avgusta, a veruje se da će otvoriti put za plodove mora ka u EU.
Svaka od članica Indo ASEAN-a već se izdvojila po nekoj specifičnosti, a neke od njih već mogu da pariraju Kini kao centru svetske ekonomije. Po proizvodnji odeće i tekstila – Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Indonezija. Centri industrija obuće su Vijetnam, Kambodža, Indija, Indonezija. Tajland se ističe po proizvodnji IT opreme, a Singapur po računarima, solarnim diodama, bezbednosnoj opremi, telefonskim centralama… Kambodža, Australija, Indonezija, Malezija, Mijanmar i Vijetnam značajni su i po nafti i derivatima, Indija po žitaricama, koži, bakru, pamuku i optičkoj medicionskoj opremi. Indonezija beleži izuzetne rezultate u proizvodnji elektronskih mašina, vozila, računara, proizvoda od gume…
“Ne postoji nikakva kočnica za povezivanje naših privrednika, uvoznika sirovina, sa regiionom ASEAN, jer kada je reč o transportu robe do Evrope” kaže direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner u Srbiji, Nebojša Đekić. „Imamo izuzetnu pokrivenost pa i uprkos covidu 19, mogli smo da ponudimo redovne nedeljne polaske, brzu, sigurnu i pouzdanu uslugu”.
Ova austrijska logistička kompanija u ovoj regiji raspolaže dobavljačkom mrežom, provajderima, kompletnom logistikom, sa preko 280 zaposlenih koji posluju u ovoj oblasti sa 69 miliona evra prometa. U Singapuru se nalazi njihov distributnivni centar za EU veličine 26.000 kvadrata, a transport do Centralnoistočne Evrope i preko ovih distrubutivnih centara do Srbije, organizovan je redovnim linijama jednom nedeljno. Postoje odlične brodske, avio i železničke rute.
Uz uslugu konsolidacije pomorskog prevoza preko slovenačke luke Kopar, ovaj logistički provajder nudi bržu alternativu isporuci preko severnih luka poput Hamburga. Poslednjih meseci, proširili su svoje LCL usluge preko Kopra novim vezama iz Tajlanda, Indije i Vijetnama. Vreme tranzita od luke do luke u proseku je oko 18 do 28 dana.
Od Tajlanda do našeg dela Evrope roba stiže se za 25 dana, a svake nedelje ide direktna linija od Bangkoka do centra u Ljubljani. Od Vijetnama se stiže za 25 do 28 dana, a jednom nedeljno se polazi iz Či Min Sitija do Ljubljane. Iz Singapurskog centra, koji pokriva celu jugoistočnu Aziju, za 22 dana stiže se do slovenačkog Kopra.
Železnicom iz Hanoja do Hambrurga za 22 dana, a Tajland, Malezija i Vijetnam povezani su drumsko-železničkim saobraćajem sa Hamburgom, do kog se stiže za 18 do 22 dana. Iz Bangkoka brodom i železnicom za 19 dana.
U zavisnosti od rute, železničko tranzitno vreme od skladišta do luke je najmanje sedam do deset dana kraće nego baržama.
“Ono što pre svega opredeljuje proizvođače za ovu dinamičnu i atraktivnu regiju su troškovi radne snage i veoma mlado stanovništvo – čak polovina ima manje od 30 godina. Pozicija ove oblasti je nesumnjivo konkurentna naspram Kine i sve je privlačnija iz godine u godinu i za uvoznike iz Srbije” – zaključuje Đekić.
