Korištenje solarne energije jedan je od vodećih načina za prikupljanje i potrošnju nepresušnih izvora energije, a najaktuelnije i najefikasnije jeste prikupljanje energije putem solarnih panela.
Solarna energija je obnovljivi izvor energije i baš zato je glavni izbor svakog sistema. Eksploatisanjem Sunca jednako koristimo prirodne izvore i ni na jedan način ne štetimo u ekološkom smislu. Značajnost i efikasnost solarnih sistema je sve veća, a kao dokaz tome je i njena česta upotreba u novim tehnologijama, a sve više timova stručnjaka i naučnika učestvuje u njihovoj izradi.
Princip rada solarnog grejanja
Solarno termičko grejanje u principu radi na absorbciji toplote preko sunčevih zraka. Adekvatan predmet absorbuje Sunčevu svetlost, tačnije toplotu Sunčevog zračenja, kojom se potom voda u tom predmetu zagreva.
Solarno grejanje se zasniva na sledećim koracima:
Kolektori absorbuju Sunčevu svetlost putem absorbera – solarni paneli. Poseban prenosni fluid u cevima kolektora se zagreva.
Pumpa tera fluid u izmenjivač toplote solarnog rezervoara tople vode.
Toplotna energija se prenosi na vodu u rezervoaru za pripremu tople vode.
Ukoliko Sunčevo zračenje nije dovoljno za zagrevanje vode, uključiće se dogrevanje konvencionalnim sistemom grejanja do zadate temperature.
Solarni termalni sistem, u zavisnosti od konstrukcije, snabdeva u proseku godišnje oko 60% potrebne energije za pripremu potrošne tople vode, što je prema godišnjoj računici ogromna ušteda.
Kod priprema, instalacije i montaže solarnih panela nema mnogo brige.
Top Solar doo Beograd, već više od 10 godina radi projektovanje i montiranje solarnih panela, za potrebe solarnih elektrana, kako za vikendice i manje zahtevne sisteme. tako u poljoprivredi gde su veoma popularni sistemi za navodnjavanje uz podršku solarne energije poput Lorentz pumpi za navodnjavanje.
Ono što je najvažnije jeste instalacija odgovarajućeg sistema za vaš dom ili vikendicu, zato vam predlažemo da u dogovoru sa zaposlenima dođete do najboljeg mogućeg plana koji će kasnije postati najbolje rešenje za uštedu i primenu solarne energije.
Idealno resenje za vrele letnje dane koji nam predstoje …U sopstvenoj reziji napravite maksimalno prijatan ugodjaj u kuci ,dvoristu ,basti ,terasi ili bilo gde drugde gde boravite jer uz ovaj set prskalica koje vodenom parom snižavaju temperaturu vazduha 20 i više stepeni.
Sistem dostupan svakome , za hlađenje otvorenih prostora, terasa porodičnih kuća, balkona višespratnica, prostora uz bazen, prostora ispod tende ili suncobrana itd.
Odlično se primjenjuje na otvorenim prostorima i na mestima gdje se provodi neka aktivnost pa i u kampovima.
Podrazumeva iskorišćenje postojećih resursa, a sve u cilju kreiranja jednog novog načina poslovanja koji bi obuhvatao zaokruženje procesa prodaje i usluge, kako u smislu kvaliteta proizvoda, projektovanja, rokova isporuke, tako i u smislu zatvaranja najpovoljnije finansijske konstrukcije. Osnovne prednosti naše kompanije jesu kvalitetan proizvodni asortiman, kvalitetna usluga i uvek spremno finansijsko rešenje.
TechnoPartner Group je kompanija je osnovana sa ciljem da postane Vaš partner u pronalasku najboljeg rešenja KAD JE U PITANJU MAKSIMALNA ENERGETSKA EFIKASNOST I MINIMALNA CENA KOŠTANJA U EKSPLOATACIJI za vašu kuću, fabrike, sportske objekte, farme…
Kao zastupnici velikih i poznatih kompanija, nudimo:
Toplotne pumpe i čilere (od 5-1,5MW), čilere za procesno hladjenje (5-1,2MW), VRF sistemi, bojlere za toplu sanitarnu vodu (od 100-10.000litara), sistemi za hladjenje na otvorenom, regulisanje vlage, sisteme za dezinfekciju…
Svim korisnicima Technopartner nudi i usluge projektovanja, izvodjenja, servisiranja u garantnom i van garantnom roku.
Masivna većina “tamnih podataka” zagađuje data centre širom sveta, a brisanje tih otpadnih podataka moglo bi doprineti da se smanji ugljenički otisak digitalizacije.
Digitalizacija može biti deo rešenja za klimatske promene, ali skladištenje digitalnih podataka koji se nikada ne koriste takođe dovodi do utroška ogromne količine energije i – kao rezultat toga – do emisije ugljen-dioksida do koje nikad nije trebalo da dođe. Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti, procenjuje da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno upumpano u atmosferu ove godine kao rezultat trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni. Da bi kompanije zaštitile planetu od ovog gubitka energije, one moraju da zagospodare svojim strategijama za upravljanje podacima, koriste adekvatne alate za identifikovanje podataka koji su vredni i da oslobode svoje datacentre od “tamnih podataka”.
U proseku, 52% svih podataka koje su uskladištile organizacije širom sveta je “tamno”, u smislu da oni koji su odgovorni za upravljanje tim podacima nemaju pojma o njihovoj sadržini ili vrednosti. Mnogo toga je već ispričano o troškovima koje nose tamni podaci, ali su do sada često zanemarivani ekološki troškovi u vezi s tamnim podacima. Analitičari predviđaju da će se količina podataka koje će svet uskladištiti porasti sa 33 ZB u 2018. na 175 ZB do 2025. To ukazuje na to da će, ukoliko ljudi ne promene navike, za pet godina biti 91 ZB mračnih podataka, što je četiri puta više od količine koju imamo danas, sa svom tom ogromnom količinom energije koja će se trošiti na pokretanje infrastrukture u kojoj ti tamni podaci “žive”.
Za više informacija pogledajte infografik na ovom link-u.
Fil Brejs, direktor za održivost i izvršni potpredsednik za uređaje i softverski definisana skladišta podataka u kompaniji Veritas Technologies pojasnio je rečima: “Širom sveta, pojedinci i kompanije rade na smanjenju svojih CO2 otisaka, ali tamni podaci često nisu na spisku aktivnosti. Međutim, tamni podaci proizvode više ugljen-dioksida nego svaka od 80 zemalja sveta, tako da je jasno da je reč o stvari koju bi svako trebalo ozbiljno shvatiti. Filtriranje tamnih podataka i brisanje informacija koje nisu potrebne, trebalo bi da postanu moralni imperativ za preduzeća svuda u svetu. IT industrija mora da se izbori s izazovom, s obzirom na to da su obimi podataka sve veći iz godine u godinu. Predviđamo ogroman rast u količini podataka koje kreiraju IoT uređaji, a to je ono što će po rečima analitičara činiti lavovski deo od 175 ZB podataka koje očekujemo do 2025. Preduzeća moraju da razumeju ovaj tip podataka i politike za skladištenje takvih podataka, tako da ne doživimo da se emisije CO2 otrgnu kontroli. Međutim, svi mi možemo da individualno odigramo ulogu. Skoro svako od nas skladišti podatke kojima više nikada neće pristupati, jednostavno zato što je skladište u informatičkom oblaku tako jeftino i dostupno nama – govorimo o hiljadama video snimaka i fotografija kojima se nikada nećemo vratiti da ih pogledamo, ili e-poruke koje nikada nećemo čitati – a više stotina miliona ljudi to radi. Kompanije i potrošači svuda moraju da nauče kako da upravljaju svojim podacima zarad planete.”
Veritas je definisao najbolje prakse koje će omogućiti organizacijama širom sveta ne samo da sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost:
Identifikovanje svih skladišta podataka i sticanje uvida: mapiranje podataka i otkrivanje podataka su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji. Vidljivost podataka i sticanje uvida u to gde se čuvaju podaci i osetljive informacije, ko ima pristup njima i koliko dugo se zadržavaju, predstavlja kritičan prvi korak u potrazi za tamnim podacima i ključni temelj od kojeg treba krenuti.
Osvetljavanje tamnih podataka: Proactive Data Management omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez sumnje.
Automatizovanje otkrivanje i rutine za sticanje uvida u podatke: držeći korak s eksplozijom podataka, kompanije bi trebalo da automatizuju analitiku, praćenje i izveštaje, neophodno za pružanje organizacione odgovornosti za tamne podatke, korišćenje i bezbednost datoteka. Kompanije će možda morati da rade s petabajtima podataka i milijardama datoteka, tako da njihov pristup rešavanju pitanja “uvida u podatke” bi trebalo integriše rešenja za arhiviranje, bekapovanje i sigurnost podataka, kako bi se sprečio gubitak podataka i obezbedilo zadržavanja podataka zasnovano na politikama.
Umanjivanje i postavljanje kontrole oko podataka: minimalizacija podataka i ograničavanje namene obezbeđuju da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano. Klasifikacija, fleksibilno zadržavanje i sistemi za upravljanje politikama usaglašenosti omogućavaju samouvereno brisanje nerelevantnih informacija, što je kamen temeljac svakog projekta tamnih podataka i kompanijske usaglašenosti.
Nadgledanje da biste osigurali kontinuirano pridržavanje pravila za usaglašenost sa standardima: pravila usaglašenosti kao što je GDPR uvode dužnost svih organizacija da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima. Organizacije moraju da procene svoju sposobnost da nadgledaju aktivnosti kršenja i da brzo aktiviraju procedure izveštavanja kako bi osigurale usaglašenost.
Za više informacija o zaštiti podataka u svetu tamnih podataka, molimo vas da istražite našu platformu za kompanijske usluge podataka (Enterprise Data Services Platform).
Novak Đoković je još jednom svetu poslao poruku da nema nameru da bilo kome nametne svoje stavove, već da samo razgovara sa svojim prijateljima i razmenjuje mišljenja.
Velika se prašina digla posle Novakovog lajva sa Červinom Žafarijom, pogotovo zbog nekih stavova koji se delu javnosti nisu dopali.
Novak giving a reminder to everybody, just now on his IG.
“This is solely our perception of things in life (…) this is not us preaching about anything.” pic.twitter.com/MAAlWxf23g
Nekoliko puta je u prethodnom periodu srpski as bio na stubu srama, a svetu je poslao sledeću poruku:
– Govorio sam to i u prethodnim lajvovima, ali mislim da je važno da ljudi čuju i ponoviću – ovo je samo naša perspektiva stvari u životu, mi delimo svoj životni put i transformaciju bilo koje vrste kroz koje smo prošli. Blagosloven sam što imam priliku da pozovem neke neverovatne ljude koji dele svoj životni put kako bi ljudi koji su ovde mogli da poslušaju i nadam se da će naći nešto što ih inspiriše i da će biti u stanju da identifikuju svoj sopstveni životni put u našima – svi prolazimo kroz slične emotivne i mentalne izazove. Ponavljam – ne propovedamo ništa, već u prijateljskom razgovoru delimo svoje stavove.
Festival evropskog filma Palić podržan kroz MEDIA program Kreativne Evrope
Festival evropskog filma Palić je za realizaciju svog 27. izdanja podržan od strane MEDIA programa Kreativne Evrope grantom od 46.000 evra.
Budući da je u proteklih pet godina, koliko Srbija učestvuje u ovom programu, FEF Palić podržan četiri puta, zadovoljstvo nam je da se kvalitet našeg Festivala prepoznaje na najvišim evropskim instancama kao i da imamo kontinuiranu podršku u građenju evropskog kulturnog prostora.
Od 79 festivala koju su aplicirali za podršku u ovom pozivu, finansijska podrška je odobrena za 33 festivala. U obrazloženju podrške, između ostalog, stoji i da Festival evropskog filma Palić nudi širok spektar aktivnosti rastućem broju publike kao i brojne kvalitetne prateće događaje. Geografska diverzifikacija filmova je velika i Festival vodi iskusan tim. Programi filmske edukacije fokusiraju se na mlade profesionalce i ima osnova da se nastavi sa programima za jačanje filmske pismenosti mlade publike. Festival je deo mreže Festivala evropskog filma (MIOB) i u procesu je njenog jačanja.
Kako je filmska i festivalska industrija snažno pogođena aktuelnom pandemijom virusa Covid-19, nadamo se da će se vrlo brzo steći uslovi da se program FEF Palić realizuje u planiranom obimu i predviđenom terminu. Budući da smo pripremljeni za modifikacije u skladu sa situacijom, obaveštavaćemo javnost o eventualnim promenama do kojih može doći.
Ja se predstavljam uvek jednom jedinom rečju ČOVEK. To zvanje mi je važnije od svih nagrada, priznanja, titula, medalja koje imam. Bavim se naukom i istraživanjem. Od malih nogu sam maštao da postanem glumac ili novinar, ali me je tok sudbine skrenuo i doveo na ovaj put, a to je put nauke i istraživanja. Voleo sam još od malih nogu da čitam, pišem i takmičim se, nikada mi nije bila važna pobeda, već učešće na takmičenju. Hobi mi je pevanje, umetnost i plivanje. Bavio sam se plivanjem sedam godina u Kruševcu i bio sam uspešan na tom polju, osvajao sam neke od nagrada. Glumom sam se bavio profesionalno tri godine u Kruševcu i takođe učestvovao na raznim predstavama. Volim druženja, upoznavanje sa novim drugarima sa kojima volim da sklapam prijateljstva. Veliki značaj na sadašnji moj uspeh je imala moja baka, koja me je od malih nogu učila da krenem da se bavim naukom, čitala mi je neke od naučnih radova i pričala o naučnicima, u početku mene to nije interesovalo, ali mi je u glavi negde ostalo. A sada kada se time bavim, sećam se tog vremena sa bakom, vremena provedenih čitajući knjige. U društvu sebe nikada ne predstavljam da visokom nivou da sam poznat i uspešan već sam uvek u liniji sa drugima, nikada me slava nije ponela i podigla u visine da se ja uobrazim, jer nisam tako vaspitan, ja potičem iz domaćinske porodice u kojoj se uvek poštovala tradicija, kultura, vera i drugi ljudi, tako sam vaspitan. Živim na selu i time se ponosim, za gradom nikada nisam patio, jer tamo nikada ne bih imao ono što imam na selu, a to je mir.
Zašto ste veći grad, zamenili manjim ?
Puno puta u životu sam imao prilike da odem da studiram u inostranstvo, ali ja to nikada nisam želeo, na ponude nisam čak ni razmišljao već uvek sam imao spreman odgovor NE. Ja sam rođen u Srbiji I svoju zemlju volim, nikada nisam ni razmišljao da odem I da sam otišao patio bih, jer sam emotivna osoba I osoba koja je privržena za svoju porodicu, mesto, drugare. Možete biti veoma srećni I uspešni I u malom mestu, to nije nikakav problem samo ako želite I hoćete, ali prepreka je mnogo to morate imati na umu. Nekada su svi bežali iz sela u gradove, a sada je obrnuto beže iz gradova u selo, zašto, pa vidite i sami. Koliko su gradovi zagađeni, dok na selu tih problema nema toliko kao u gradu. Ja sam odrastao na selu I time se ponosim, drugačije sam vaspitan od druge dece I imam osobinu koju najviše volim, a to je da pomognem drugima u bilo kojoj situaciji. Današnja deca se vaspitaju na potpuno drugom polju, a to je polje puštanja da ih vaspita ulica, ako danas kažeš da si iz sela, onda nisi IN nego si nešto najgore. Danas su deca puštena da ih vaspita ulica I kafici, jer roditelji nemaju puno vremena da im se posvete I deca rastu u problematične ljude, I šta dobijamo na kraju….
Mladi su najzdraviji deo naše nacije, u kom smeru idu oni u tom smeru idemo svi mi, država, svet. Mene je u uvek interesovalo mišljenje mladih ljudi, da vidim šta oni misle, kako oni razmišljaju, kako oni gledaju na problem, to mi je bilo važno. Uvek primetime koje je dete sa sela, akoje iz grada, to se danas primeti. Kućno vaspitanje se neuči.
Šta za vas predstavlja sama ideja INOVATOR, koji su vaši razlozi da se time bavite?
Biti inovator danas je privilegija i poziv koji se ne odbija. Drago mi je da sam jedini inovator iz Srbije, to mi predstavlja posebnu čast. Moj pradeka koji se zvao Živan je prvi konstruisao i napravio vodenicu na Nišavi i bio je poznat inovator 20. veka ipak nije želeo da vodenica dobije ime po njemu, ali je zato ušao u knjigu značajnih ljudi Niškog okruga. Moj deka sada Živan je takođe konstruisao i napravio presu za ispravljanje tvrdog metala, raonika i drugih stvari i takođe je poznat inovator. Ja potičem iz inovatorske porodice i to mi je u krvi jednostvano, nastavljam tradiciju. Volim taj poziv i trudim se da ga obavljam sa velikim zadovoljstvom. Nikada do sada nisam razmišljao u nekom drugom pravcu, ali da želim da postanem jednog dana uspešan glumac, to da, u tom pravcu sam razmišljao, ali me je život poveo ovim putem i drago mi je zbog toga.
Kako ocenjujete odnos društva, prema ljudima kao vi – Inovatorima?
Ljudi se čude, ne znaju šta znači biti inovator. Kada ste sa nekim u komunikaciji I kada vas pita čime se bavite, a vi kažete da ste inovator oni ne znaju ni šta je to, ali zato znaju da kažu ma šta će ti to, od toga hleba nema, uzmi ti radi nešto konkretno, šta će tebi nauka I praktično vas ubijaju u pojam, ali ja nisam neko ko će to prihvatiti, kada počnu takvi razgovori ja jednostvano odem ne želim čak ni da slušam. Nikada nisam toliko slušao lljude oko sebe, već sam slušao sebe I osobe u koje verujem I nikada do sada nisam imao problema. Ako ste osoba koja zna šta želi, čemu teži I ima cilj vi ste praktično neuništivi na tom polju I nikada nećete biti u konfrontaciji sa drugim ljudima, ja sam četo puta, puno puta bio u konfrontaciji ali sam uvek izlazio kao pobednik, nikada nisam podlegao pritiscima drugih ljudi. Potrebno je da se ljudi naviknu na ono što radite, za to je potrebno nekada dve, tri, pet ili deset godina da se ljudi naviknu na vas, a možda se I nikada neće navići na vas, ali vas to ne treba da čudi, već samo trebate slediti svoj put I svoj cilj, tako sam ja uvek radio.
Osim vašeg rada u polju inovacija, šta je vaša druga ljubav u životu ?
Pored inovacija, moja neostvarena ljubav za kojom patim svakoga dana je gluma. Zašto nisam upisao Fakultet dramskih umetnosti, neznam ni sam. Gluma je moja životna želja, voleo bih time da se bavim I od toga živim, ali ja uvek kažem ni sada nije kasno, a možda I jeste nikad se ne zna. Život je pun prepreka I nikada nećete znati gde će vas odvesti. U razgovoru sa drugim ljudima četo mi kažu: Stefane vi pričate kao zrela osoba I neko ko je mnogo teško prošao u životu a imate samo 22 godine, a ja im kažem, a otkid znate da nisam svašta prošao u životu. Ja bih o svom životu imao roman da napišem, šta sam sve proživeo I sa čime sam se sve suočavao, I nikome ne bih poželeo da ima život kao ja I da prođe toliko problema u životu, ali izdržao sam I pobedio sam. Imao sam puno ljubavi prema raznim stvarima I poslovima kojima sam želeo da se bavim ali nisam imao uvek uslova za to I ne stidim se to da podelim sa drugima, neki to kriju, ja sam uvek javno pričao o svom životu I želeo da pokažem ljudima da I neko ko je uspešan I slavan prolazi teško u životu.
Čemu se nada Stefan ?
U našem narodu nada poslednja umire. Ja sam zadovoljan svojim životom, nikada nisam želeo da imam nešto više I da patim zašto nemam ovakav auto ili ovakvu kuću. Kada sam uvideo sa kakvim se glupostima I prozaičnim stvarima zaluđujem bilo mi je teško. Kada vidite ljude da žive sa 15 ili 16 hiljada dinara I školuju dvoje decu, da neko ko je kućio kuću 40 godina može da je prodaju za 6 hiljda eura I vidite kako neko za autobusku kartu mesečno ih košta 17 hiljada a oni imaju platu 19 hiljada I vidite stalno tu neku paniku od neizvesnosti egzistencijalne, prosto je nepristojno da pričamo o sreći I da se razmećemo što bih sada voleo ovakav luster ili ovakve cipele. Trebate uvek biti zadovoljni svojim životom I nikada ne treba kukati I žudete za nešto više. Ljudi hrle za novcem I bogatsvom ali sreće nemaju. Nadam se da će nam biti još bolje.
Kažite nešto za se one koji žele da krenu istim putem kao i vi , da postanu inovatori…
Ovaj put je težak I pun uspona, ko to može da izdrži neka krene putem inovatora. Danas baviti se inovacijama je mnogo teže prepreka je kao što sam rekao puno I retko ko može da izdrži taj put. Ja sam uspeo I izborio se uglavnom sam, niko mi nije pomogao, ali sam se dano-noćno borio I trudio I napor se isplatio. Mladi ljudi današnjice nisu naviknuti na to već su naviknuti da im se sve servira na tacni I donese, I kada krenu I naiđu na prvi problem oni odustaju, jer nemaju hrabrosti da nastave dalje. I kako sada oni da se bave inovacija? Ni sam ne znam! Ali kada vidim da mladi ljudi hoće da krenu mojim stopama onda mi je drago i želim da im dam punu podršku uvek, i uvek će tu podršku od mene imati, nikada neću nikada odbiti već su svakom da pomognem onoliko koliko je u mojoj moći, jer znam šta sam sve prošao i želim drugima da pomognem bilo koliko. Mnogo malo ljudi kreće u naučne vode, sve manje i manje, taj broj sada u Srbiji je katastrofalan, neću ni da izgovorim. Zašto mladi ljudi ne krenu putem istraživanja i inovacija nije mi jasno, ako imaju podršku koju ja nisam imao i imaju dobru finansijsku podršku, koju ja nisam imao, ne vidim razlog zašto se ne bih time bavili. Ali zato su kafići sve puniji, diskoteke samo vre i takmičenje ko puši kvalitetnije cigare i vozi skupoceniji auto. I šta više reći, a ne zaplakati……
U vreme aktuelne pandemije kada su stupile na snagu mere socijalnog distanciranja i kada vreme što je više moguće provodimo kod kuće, građani su pokazali veliku solidarnost i spremnost da se nađu jedni drugima u ovoj teškoj situaciji. Samo jedan od mnogih primera možemo videti na prortalu utrenu.com gde je pokrenuta volonterska akcija “Minuti znanja”.
Kako ističu administratori portala – cilj akcije je druženje, razmena znanja i iskustva, zabava mališana. Sve one aktivnosti koje nam pomažu da kvalitetno provedemo vreme kod kuće i ne dozvolimo da se zbog fizičkog distanciranja osećamo i psihički loše. Jednostavno, da pokažemo da smo tu jedni za druge.
Da biste učestvovali u akciji, dovoljno je da posetite ovaj link, izaberete čas kome želite da prisustujete i započnite druženje.
Svaki predavač je dobrodošao da objavi svoj post (čas, predavanje, čitanje knjige, animiranje dece, poziv na online kafu…). Sve teme su dobrodošle.
Samo neki od niza postova su:
“Učenici osnovnih škola, kome god je potrebna pomoć oko izrade domaćih zadataka iz ruskog ili srpskog jezika, kao i priprema za prijemni iz srpskog jezika, slobodno me kontaktirajte da se dogovorimo za termin, i korisno utrošimo ovo vreme koje provodimo kod kuće!” Jovana
“Postovane dame i gospodo, Verujem da se veliki broj vas, u ovako teskom periodu kako za nasu zemlju, tako I za citavo covecanstvo, nasao u dilemi izmedju ,,sta sada,, I ,,kuda dalje,,. U ovom trenutku je prvo neophodno da ucinite korak prema sebi. Ukoliko Vam je potreban razgovor, savet ili pak psihološka pomoć zakazite slobodno i to potpuno besplatno, pozivom ili porukom” Dejan
Čas šminkanja. Da se pripremimo za izlazak iz kuce, kada sve ovo prodje. A ujedno i da budemo lepe i u karantinu. Dogovoricemo se kada se javite preko koje aplikacije ćemo održati čas. Javite se na mail: aleksandra.lakica@gmail.com Ps termin će biti otvoren. Aleksandra
“Zdravo! Mi želimo da pomognemo mladim roditeljima sa dečicom kako da ih animiraju tokom novonastale situacije. Pokazaćemo im neke igrice, vežbe i primere kako mogu da zabave decu kada dosada pokuca na vrata! Prijavite se na mejl, čekamo vas” Milica i Anđela
“Bitno je da vreme koje provodimo u kući iskoristimo da steknemo nova znanja ili da se posvetimo nečemu za šta do sad nismo imali vremena. Ukoliko neko ima želju da svira gitaru, rado sam tu da pomognem. Takodje, ukoliko nekom treba razgovor o bilo čemu i nema sa kim da razgovara, tu sam da popričamo uz kafu” Jovana
…i brojni drugi.
Pored akcije “Minuti znanja” pokrenute su i brojne druge volonterske akcije gde građani na delu pokazuju svoju brigu prema drugima, a posebno prema najugroženijim gražanima.
U ponedeljak se navršava 40 godina od smrti Josipa Broza Tita, ali i čuvene utakmice na Poljudu kada je saopšteno je da preminuo predsednik SFRJ. Suze, neverica, bol… Šta se sve dešavalo tog 4. maja dočarala nam je ekipa produkcijske kuće SportnetworkNS-a sa sagovornicima koji su i učesnici duela Hajduk – Crvene zvezda, dokumentarni film biće premijerno prikazan u ponedeljak u 20:30 na kanalu SportKlub 1.
„Bićete istrebljeni, vi ste kao životinje“ misli bi ste da je ovo citat iz nekog koncetracionog logora ili da su u pitanju reči nekog od diktatora 20. veka, međutim ovo je izjava migranta koji proriče budućnost osobama evropskog porekla.
Sada je već opšte poznato da je rasizam prema osobama Evropskog porekla širko rasprostranjen našim kontinentom, a teško je razumeti količinu šovinističke mržnje koju mnogi migranti gaje prema osobama bele boje kože, iako su ih upravo ti ljudi primili u njihove zemlje, kako bi živeli lakše i zarađivali više.
Snimak anti-belog rasiste koji se unosi u lice Danskom političaru Rasmus Paludanu, iz stranke Stram Kurs ispred škole u gradu Arhus, drugom po veličini u toj zemlji, duboko je uznemirio građane te države.
Tokom skupa Palaudan je snimio vide se reakcije lokalnih migranata na njegovu posetu. Mladi migrant sa bradom, prišao je Dancu i počeo da ga vređa na rasnoj osnovi, a bloger Kim Muler autor bloga Uriasposten napravio je transkript onoga što je izrekao islamista.
Migrant kaže:
Mi imamo više dece, vi imate jedno ili dvoje. Za 10 ili 15 godina biće više muslimana u Danskoj… Danaca ima samo 5 miliona, skoro da ste izumreli… Vi ste j*bene životinje, zato nemate decu… Vi Danci ćete biti istrebljeni.
Vi ste kao životinje… Ja nikada neću biti Danac, ja želim svoj metalitet i svoju tradiciju, ali ću nabiti moj danski pasoš u zadnjicu danske narodne partije (najjače desničarske stranke u zemlji).
Zapaliću danski pasoš…Mi se nećemo integrisati, mi ćemo nastaviti da j*bemo vaše društve… Sisajte k*rac!
Rasizam migranata prema Evropljanima dobrim delom je stimulisan ekstremno-levičarskim teorijama zavere, da je među Evropljanima rasprostraljen „fašizam“, a društvene mreže ne cenzurišu stranice koje šire taj vid mržnje, dok je dugačka lista kritičara migracije koji su bili kažnjavani.
Nedavno su izlivi mržnje migranata prema hrišćanskoj zajednici u Danskoj eskalirali, na jednoj od crkava u toj zemlji pre 2 nedelje na Uskras, ispisana je poruka na Arapskom „Mi ćemo pokoriti Dansku. Neće biti drugog boga osim Alaha“.
Brojne članice Evropske Unije uvele su autoritarne zakone o političkoj korektnosti, kojima zabranjuju kritiku migrantskog nasilja sa obrazloženjem širenja „predrasuda“. Što će se u blikoj budućnosti pokazati kao pogrešno. NASILJE treba kritikovati bez obzira da li je domaće ili strano, naravno uzeti u obzir sve inforamicje i pustiti Policiju i službe bezbednosti da odrade svoj posao.
Ovo je priča o ličnoj manufakturi primenjene umetnosti, koja pokriva mnogo toga, od scenografije i kostimografije, specijalnih efekata, do personalizovanih, autorizovanih i korporativnih enterijera. Vladimir Radovanović je reproduktivni umetnik kome se obraćate kada treba realizovati bilo šta od toga, i mnogo više.
Vladimir Radovanović – Umetnik i vlasnik ateljea Finestvari.rs
Zapravo, šta god smisle režiseri i producenti filmskih i tv ostvarenja, pozorišni reditelji, kompanije, muzeji, galerije i prodavnice…
’’Fine stvari’’ predstavljaju tim ljudi, koji su u stanju da raznorodne projekte efikasno pretvore u realnost, bez obzira – ili uprkos – kompleksnosti zahteva. A da bi se ostvario (umetnički i zanatski) vrhunski rezultat, čovek koji je na čelu tima mora sublimisati u sebi arhitektu – enterijeristu, vajara, scenografa, unutrašnjeg dekoratera itd. – mora biti čovek koji poznaje mnoge veštine i znanja.
Vladimir Radovanović je uplivao u profesionalne vode primenjene umetnosti odmah nakon završene srednje dizajnerske škole. Dugotrajni aranžman u pozorištu ’’Boško Buha’’ traje i danas, a preduzetnička firma, u raznim oblicima ( kako su se menjali poslovi ) poslednje dve decenije.
Danas, to je brend ’’Fine stvari’’, gde 90% delatnosti je usmereno na saradnju sa agencijama koje vode marketinške kampanje ( spotovi za Malboro, Coca-Colu, Microsoft…).
Jedan od prvih takvih poslova bila je reklama za ”Next” sokove, doduše za francusko tržište, koju je režirao proslavljeni Kusturica.
U preostalih deset posto aktivnosti stale su pozorišne i filmske scenografije i rekvizite nebrojenih predstava i filmova. Spomenućemo i produkcije TV serijala ( koje poslednjih godina doživljavaju eksponencijalnu ekspanziju ) od pilot – epizode ”Kripton” do domaćih hitova kao što su ”Senke nad Balkanom”, ”Crni Gruja” i ”Čarape kralja Petra”.
Vladimir Radovanović potencira važnost dobre saradnje sa scenografima, gde ističe vrhunskog stručnjaka Borisa Čakširana.
I konačno, filmovi – krenulo je sa ”Šejtanovim ratnikom” a stiglo se do rimejka ”Papilona”… U međuvremenu, pored holivudskih sineista, u Beograd stiže i Bolivud, sa svojim produkcijama i svojim stilom rada.
Mladi su najzdraviji deo naše nacije, u kom smeru idu oni u tom smeru idemo svi mi, država, svet. Mene je u uvek interesovalo mišljenje mladih ljudi, da vidim šta oni misle, kako oni razmišljaju, kako oni gledaju na problem, to mi je bilo važno. Uvek primetime koje je dete sa sela, akoje iz grada, to se danas primeti. Kućno vaspitanje se neuči.
