Tuesday, May 6, 2025
Home Blog Page 843

Papagaji i činjenice

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Postoji 372. vrste papagaja u 86 roda, podeljene u 3 porodice: Psittacidae ( istinit papagaj), Cacatuidae i Nestroide. Postoji gotovo isto onoliko papagaja kao i mačaka ili pasa u SAD-u, negde oko 40 miliona. Oni su lepi, glasni i mogu da grabe mnogo…

Papagaji su ptice koje mogu da donesu hranu stopalima. Njihovi jezici su od malih kostiju koje ih čine dovoljno fleksibilnim za manipulaciju hranom. U divljini, papagaji jedu cveće, voće, biljke i insekte. Oni jedu manje semena nego što se misli.

Papagaji ljubimci često umiru od istih uzroka kao ljudi: od previše masti, previše stresa, premalo vežbe. U stvari papagaji imaju tendenciju da postanu gojazni. Ukoliko svog papagaja čuvate u kavezu, obavezno ga pustite da leti po najmanje sat vremana dnevno, ali preporučuje se i više…

Za papagaje koje čuvate kući važno je da organizujete životni prostor, da napravite prostor i prihvatite se obaveze istog trenutka kada ga dobijete.

Budite svesni svog papagaja, njegovih potreba i raspoloženja. Obratite pažnju na promene, analizirajte ga jednostavno, ukoliko vam je potrebna bilo kakva pomoć obratite se veterinaru.

Papagaj bilo kog uzrasta je jako razigran. Ubacite mu neke šarene igračke kao iznenađenje, verujte oduševiće se a i biće aktivan bar sat vremena dnevno.

Papagaji koji govore

Potrebo je oko dva meseca da naučite papagaja da govori, ili bolje rečeno, da nauči da imitira ljudski govor- papagaji ne razumeju šta sve to znači.

Najveći papagaj

Najveća vrsta papagaja je Kakapo: raste do 39 inča (100 cm), težine skoro 5 kilograma. Oni su poreklom iz Južne Amerike. Životni vek mu je između 30 i 50 godina.

Najmanji papagaj je i nazvan mali papagaj. Dugačak je samo 9 cm, a težak oko 11,5 grama.

Srećan papagaj

Ne zaboravite papagaji su životinje koje žive u divljini. Ispuštaju glasne zvuke i previše svetla kod njih izaziva stress. Pokušajte da svom papagaju dajete istu količinu svetlosti, ukoliko vam je svetlo upaljeno noću, pokrivajte kavez kada padne mrak. Dajte više pažnje papagaju, pokažite mu svoju predanost..

Fotelje 21. Veka

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Leolux koristi iznenađenje, kao polaznu tačku u izjašnjavanju posetilaca u drugi svet, svet unutrašnjih postavki ka slobodi. Ono što će ove godine privući veliku pažnju je sigurno šarena sella fotelja.. Ova fotelja ima predispozicije da postane klasik, apstraktnog izgleda I prefinjene dorade.

Udobnost i stil kombinuju novu Sella fotelju. Slika zagonetku višestranog i multifunkcionalnog komada. Ovakav pristup savremenom dizajnu nameštaja, nagon je za inovaciju korišćenja karakterističnog oblika i jarkih boja.

Ovaj zabavan komad nameštaja dolazu u mnoštvo jarkih boja. Idealan je kao centralna tačka stambenog prostora. Daje prijatan osećaj i mekoću, zaobljen oblik idealan je za odmor i relaksaciju.

Kreirana od strane Patrika Bela, Sella fotelja uvijena je u kvalitetnu kožu, ispod koje se nalaze penasti jastuci, a sve to sa aluminijumskim nogama. Svojim izgledom dizajnirana je tako da prati liniju ljudskog tela. Ova fotelja kombinuje unapređeni oblik, visok nivo komfora i idealne dimenzije.

Kao samostalno sedište, Sella predstavlja kreativni život i nudi neograničeni vid varijacija…

Baršunasto crvena torta

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Baršunasto crvena torta dramatična je po svom izgledu zbog jarko crvene boje i kremasto bele glazure. Ovaj dezert popularan je najviše u Americi i Kanadi. Mnogi ga nazivaju đavoljom hranom, jer sa toliko bogatim ukusom, mora da je nemoralna i nešto grešna…

Začarajte svoje goste ovom neverovatno ukusnom poslaticom.

Kod ove crvene torte slojevi su pečeni i hlađenji, pa je najbolje tortu čuvati u frižideru( nekoliko sati) ili u zamrzivaču( najmanje jedan sat) pre glazure. To je značajan korak u daljem širenju glazure je je kao svež pečeni kolač jako krhka pa direktnim dolivanjem glazure može da se pokida..

Tip glazura koje se koriste može da varira. Može se koristiti krem sir, ili maskarpone italijanski sir, koji je napravljen od kravljeg mleka. Pored krem sira i markaponea ova glazura sadrži šlag i tako nastaje meka i kremasta glazura…

Potrebni sastojci:

Kora:

  • 2  ½ šolje brašna
  • 1 / 2 kašičica soli
  • 2 kašike kakao praha
  • 1 / 2 šolje putera, otopljenog na sobnoj temperaturi
  • 1 / 2 šolje belog šećera
  • 2 jaja
  • 1 kašičica ekstrakta vanile
  • 1 šolja maslaca
  • 2 kašike crvene boje za kolače
  • 1 kašičica vinskog sirćeta
  • 1 kašičica soda bikearbone
Krem sir glazura:
  • 1-8 grama krem sira
  • 1-8 grama maskarpone sira
  • 1 kašičica vanilinog šećera
  • 1 šolja šećera
  • 1  1 šolje slatke pavlake (35-40% m.masti)

Način pripreme:

Zagrejte rernu na 350 °C.

U posudi za mešanje pomešati brašno, so i kakao prah. Izmutiti.

Pomoću miksera ili ručno mešati buter dok ne omekša. Dodati šećer i sve to zajedno mešati dok smesa ne dobije svetlu boju. Zati dodati jaja, jedno po jedno, mešati nakon svakog dodavanja. Na kraju dodati ekstrakt vanile i sve zajedno mešati.

U činiju za merenje pomešati maslac sa crvenom bojom. Uz mikser na malim brzinama, naizmenično dodavati brašno i maslac.

U drugoj šoljici pomešajte sirće i sodu bikarbonu, a zati brzo dodati na testo torte.

Podelite testo na dva dela i pecite u rerni oko 25-30 minuta, proverite jednostavno da li je gotovo, tako što ćete čačkalicom bockati testo sve do trenutka dok čačkalica ne izlazi čista.

Nakon toga kore moraju da se hlade, zamotajte ih u plastične folije i stavite u fižider najmanje sat vremena…

Priprema glazure:

U činiju staviti krem sir i maskarone sir, mutiti dok se masa ne sjedini. Dodati vanilin šećer i običan šećer sve dok masa ne postane kompaktna. Zati dodati slatku pavlaku. Ukoliko vam je potrebno dodavati više šećera ili krema sve dok masa ne bude dosledna.

Spajanje:

Nožem iseći svaku koru na tanak sloj. Time dobijate četiri sloja. Stavite jedan sloj, pa preko premažite glazuru, zatim opet sloj kore i sve tako dok ne istrošite sav materijal. Na kraju vrh torte možete ukrasiti kokosom..
Ova torta dovoljna je za 10-12 osoba…

Moda i tehnologije…

By
Nebojša Rašković
-
0
urbanstandard_osnovna

Ona je žena od stila, profesionalac u poslu, majka, umetnik, novinar, urednik, ali pre svega kreator i to naš najpoznatiji, koji je uspeo jednim dobrim delom da promeni tokove svetske mode. Poznata je širom sveta i kako kaže jedva stiže da se odazove svim pozivima evropskih i svetskih modnih pista. Verovatno pogađate da se radi o Verici Rakočević, koja, verovali ili ne, odlično može obavljati i funkciju PR-a, bar nam je tako upečatljivo delovala na nedavno održanoj prezentaciji Elektrolux-ovih veš mašina budućnosti.

Međutim, mi se danas nećemo braviti ni modom, ni materijalima, ni belom tehnikom, već ćemo sa Vericom (uz šampanjac) popričati o tome kako ona koristi računar. Da li voli i da li prati nove tehnologije i u kom pravcu vidi budućnost IT industrije i uopšte tehnike, od koje danas (priznaje i ona) ne može da se pobegne i koja je tu sa nama iza svakog ugla. Mi smo iskoristili priliku da je pitamo i još neke zanimljive stvari, vezane za socijalne mreže i cyber komunikaciju, pa ukoliko želite da saznate šta Verica ima da kaže na ove teme ostanite sa nama i uz čašu šampanjca isčitajte redove koji slede.

Urban: Verice možete li nam reći koji je to prvi gedžet sa kojim je otpočelo vaše druženje sa novim tehnologijma?

Verica Rakočević: Moram da priznam da sam dugo bila protivnik računara, mobilnih telefona i svih uređaja koji su ljude udaljavali od nekog ličnog kontakta i direktne komunikacije. Međutim, vremenom sam shvatila da računari u mnogo čemu mogu da nam pomognu, naročito u poslu. Tako ja sada za svega nekoliko minuta mogu da pronađem na internetu materijale koji su mi potrebni za šivenje haljina ili da se informišem o aktuelnim trendovima. Tu je naravno i komunikacija sa prijateljima i poslovnim partnerima, ali i razmena podataka sa potencijalnim klijentima. Nekada mi je samo za proalaženje adekvatnih materijala trebalo po nekoliko nedelja, a sada zahvaljujući internetu taj problem se rešava za svega nekoliko sati.


Moj prvi pravi gedžet bio je mobilni telefon kod koga sam koristila samo dve funkcije – da zovem i da se javljam na pozive. Ovu spravicu sam nekako oduvek doživljavala kao uređaj kome je samo potrebno Yes and No i to je to. Čak i danas posle više od deset godina upotrebe mobilnog telefona retko šaljem poruke, uglavnom zovem ili me zovu. Situacija sa prvim računarom je bila mnogo bolnija u poređenju sa prvim telefonom. Kao što sam već napomenula dugo sam se odupirala njegovoj upotrebi u svakodnevnom životu, ali je vreme učinilo svoje. Sve je počelo da se menja u meni onog trenutka kada sam shvatila da svi oko mene koriste mail i razne druge aplikacije za komunikaciju, pa sam u više navrata crvenela kada bi mi neko zatražio mail ili rekao da odem na internet i pogledam neku kreaciju ili materijal.

Samo sam jednog dana ustala i rekla da to mora da se promeni  i tako je u moj život ušao prvi PC. Sada verovatno mislite da ja pre tog kućnog računara nisam imala dodira sa PC-jem, međutim nije tako. Na poslu sam koristila računar, ali nisam bila dovoljno edukovana da bih otkrila  sve prednosti koje on donosi. Kucanje u Wordu je tada bio moj naveći domet. Kasnije sam krenula na nekoliko kurseva, mnogo toga sam učila i u letu, a i moji najbliži su mi dosta pomogli da ovladam radom na računaru. Zapravo kod mene je priča sa učenjem išla kao sa jezikom – više puta sam ponavljala dok nisam ušla u štos, a neke stvari vam se i same kažu. Sada dosta toga znam da odradim bez potrebe da uključujem još nekog kao ispomoć, ali i dalje konstantno učim i stalno se upoznajem sa novim mogućnostima. Ponekad imam osećaj da je računar spravica koja nema šta ne može da odradi.

Urban: Primetili smo da vas često ima na socijalnim mrežama, naročito na veoma popularnom Facebook-u. Kako gledate na postojanje socijalnih mreža?

Verica Rakočević: Socijalne mreže su tvorevina novog doba i teško im se iko može odupreti, pa tako i ja. Kod njih se priča ponavlja kao i kod računara – dugo sam bila protivnik, da bih sada bila njihov zagovornik i svakodnevni konzument. Na Facebook-u koristim sve vidove komunikacija sa prijateljima i klijentima, čak i Poke (sa osmehom ovo izgovara Verica). Ponekad znam da provedem dosta vremena, a najveći deo posvetim komunikaciji sa fanovima i kreativnim ljudima. Mnogo ljudi sam upoznala preko Facebook-a i stalno dobijam predloge za različite vrste saradnja, što me jako raduje, jer to je nešto što me maksimalno ispunjava.

Pre nekoliko nedelja sam upoznala ženu koja fenomenalno plete i zamislite kolika je bila njena radost kada smo nas dve krenule u konverzaciju, on a prosto nije mogla da veruje da razgovara samnom i da ima tu mogućnost da mi se maksimalno otvori. Pored krativnih i dobrih osoba na Facebook-u ima i mnogo loših ljudi, ali za razliku od stvarnog života u cyber svetu njih prosto uklonite tako što kliknete na crveno x i oni su nestali, nisu više deo vašeg života – zar nisam u pravu? Opet sa druge strane nikakav virtuelni svet ne može da zameni kontakt uživo i emociju koja se tada javi, pa tako ja i dalje više volim da se družim i izlazim sa ljudima – to je ono pravo, to je ono što me maksimalno ispunjava!

Urban:  U kom pravcu vidite budućnost socijalnih mreža?

Verica Rakočević: Kao što sve ima svoj početak, zenit i kraj, tako verujem da je to nešto što sigurno čeka i socijalne mreže. Setimo se samo hipi pokreta, koji je u  vremenu kada je nastao promenio svet, a danas se samo priča o njemu kao istorijskom fenomenu. Socijalne mreže će biti potisnute od strane nekih drugih interesantnijih mreža, a kada će se to desiti možemo samo da nagađamo. U suštini njihov dalji razvoj će diktirati sam način (tempo) života i uopšte društvene i političke promene, koje su nezaobilazni faktori u svim segmentima naših života.

Urban: Preko Facebooka se držimo za ruke, jel to moguće?

Verica Rakočević: Naravno da je nemoguće i ponavljam da ništa ne može zameniti  razgovor uživo i pogled oči u oči, ali cyber komunikacija vam može pomoći da steknete neku sliku o osobi sa kojom se dopisujete, a to ponekad može biti od presudnog značaja za opušteniji susret uživo. Ja sam tako u više navrata do sada imala prilike danima da razgovaram sa potencijalnim poslovnim partnerima koje nikada do tog trenutka nisam ni znala i kasniji susret uživo mi je mnogo lakše pao.

Urban: Za šta sve Verica koristi računar?

Verica Rakočević: Za sve i svašta, prosto rečeno. Od traženja poslovnih informacija, do komunikacije sa prijateljima, partnerima u poslu i poznanicima. Pretraga interneta je u ovom momentu meni od presudnog značaja, jer tako nalazim materijale i posmatram šta moje kolege u svetu rade. Internet je pravo carstvo informacija i zna da vas liši mnogih muka oko potrage. Zamislite da sada nema interneta, ja sigurna da bi se ljudi teško vratili na stare metode traženja po časopisima i juranjave po raznoraznim oglsima na radiju i televiziji. Retko kada računar koristim za zabavu, ali ima i tih momenata. Ponead pogledam neki film, a najčešće slušam muziku na računaru.

Urban: Gedžeti kao estetski detalji?

Verica Rakočević: Iako sam veliki esteta, gedžete ne posmatram kao bitne modne detalje, mada primećujem da ih sve više spajaju sa modernim kreatorima i modnim tokovima. Meni je bitno da moj računar meni obavi poslove, a da li lepo izgleda to mi je manje bitno. Nemojte me pogrešno shvatiti volim ja da vidim umetnički prstup tehnici, ali mi je mnogo bitnije kako to radi i da li meni završava posao. Moji najbliži su pak sušta suprotnost od mene, nima je bitno da im uređaj bude i lep i funkcionalan.

Urban: Apple kao fenomen i brend koji drži do stila i elegancije?

Verica Rakočević: Moja porodica je prosto opsednuta ovim brendom. I moja ćerka i moj zeta, a i njhova deca, a moji unuci, svi koriste Apple računare. To je brend koji je najdalje otišao u svetu novih tehnologija i verovatno jedini koji je odlično uspeo da spoji eleganciju, moderan dzajn i lakoću upotrebe. Ja se najviše divim njihovom dizajnu – ljudi koji tamo rade čini mi se da su i umetnici, a ne samo kreatori računara. Oni su dokaz da računari ne moraju biti samo obične mašine za obavljanje svakodnevnih poslova, već i nešto što može jako lepo da izgleda i što može da oplemeni kućno i radno okruženje i time ulepša vaš život.

Urban: I dalje crtate rukom ili ste ipak prešli na računar?

Verica Rakočević: U mom poslu nema mnogo crtanja, sve se svodi na rad sa materijalima i lutkom. Primećujem da dosta kretora  koristi računar kao pomagalo, ali ja nisam osetila potrebu za njegovim uključivanjem. Papir, olovka i dobri materijali za mene su i dalje nešto nezamenljivo. Tu je naravno i osećaj pod prstima, koji monitor i slične naprave ne možgu zameniti. Svakako i navika čini svoje, a ja sam neko ko je prosto navikao da vlada materijalima u direktnom kontaktu. Između mene i odeće koju kreiram nema cyber kontakta i neće ga biti! To onda ne bih bila ja i verujem da moje kreacije onda ne bi imale dušu i odisale energijom koju sada imaju.

Urban: Šta bi Verica poručila čitaocima Urban magazina?

Verica Rakočević: Zadržite računar, ali deo sebe dajte ipak realnom svetu!

Urban: Verice bilo nam je zadovoljstvo da ovo kišno popodne provedemo u vašem društvu. Ne zamerite što smo poželeli mnogo toga da vas pitamo, ali sagovornik kao vi se retko sreće – tako otvoren i pristupačan.

Verica Rakočević: (sa osmehom na licu) Nema na čemu, uvek.

100 zanimljivih činjenica o ljudskom telu 2. deo

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

U prvom delu upoznali smo se sa mozgom, noktima i kosom na jedan zanimljiv nacin. U daljem tekstu predstavljamo još 20 interesantnih stvari koje možda niste znali o…

Unutrašnji organi

Iako ne razmišljamo puno o njima, osim kada nas ne muče, naši unutrašnji organi nam omogućavaju ishranu, disanje i hodanje. Evo nekih stvari koje treba razmotriti kada sledeći put začujete režanje vašeg stomaka…

22. Najveći unutrašnji organ je tanko crevo. Uprkos tome što se tako zove, tanko crevo je zapravo četiri puta veće od visine prosečne osobe.

23. Ljudsko srce stvara dovoljno pritiska. Nije ni čudo što možete osetiti otkucaje tako lako. Pumpanje krvi kroz vaše telo je brzo i efikaksnije pa je potrebno dosta pritiska što dovodi do snažne kontrakcije srca…

24. Kiseline u stomaku su dovoljno jake da raspuste metale. Iako ne bi trebalo da pri testu želca jedete neki metalni objekat, kiseline koje proizvodi hrana koju jedemo, ne treba olako shavtati.

25. Ljudsko telo se procenjuje da je kao 60.000 milja krvnih sudova. Da bi to stavili u perspektivu, udaljenost oko Zemlje je oko 25.000 milja, što je rastojanje vaših krvnih sudova, što bi značilo da mogu da putuju, vaši krvni sudovi bi dva i više puta proleteli oko Zemlje..

26. Dobijate novu sluzokožu želuca svaka tri do četiri dana. Sluz nalik ćelijama obavija zidove želuca raspusti se zbog jakih kiselina stomaku ako nisu zamenjeni. Ljudi sa čirevima na želucu znaju kako bolno može biti kada želudačne kiseline uzimaju svoji danak na sluzokoži želuca.

27. Ženska srca brže lupaju od muškarčevog, razlog za to je jednostavan, žene imaju tendenciju da budu manje od muškaraca i da imaju manje mase. Ali, žene i srca muškaraca zapravo može delovati sasvim drugačije, pogotovu kada doživljava traume kao što je srčani udar, a mnogi tretmani koji se rade muškarcima moraju se prilagoditi ili potpuno promeniti za žene.

28. Površina ljudskih pluća jednaka je teniskom terenu. U cilju efikasnije oksigenata krvi, pluća se pune sa hiljadama grinja, bronhija poput zrna grožđa. Time se ispunjavaju mikroskopski kapilari kiseonikom i ugljen dioksidom. Veliki deo površine olakšava ovu razmenu, i čini bostupnost kiseonikom u svakom trenutku.

29. Naučnici su prebrojali preko 500 različitih funkcija jetre. Ne možete misliti o jetri posle noći prepune alkoholom, ali ona je jedan od najtežih radnika u telu, najvećih i najprometnijih organa. Neke od funkcija jetre su: proizvodnja žuči, detoksikacija, sinteza proteina plazme, rasplamsavanja crvenih krvnih ćelija.

30. Arterija je skoro prečnika baštanskog creva. Kod prosečne odrasle osobe srce je veličine dve pesnice, čineći arteriju vrlo impresivnom. Arterija treba da bude velika, jer je glavni snabdevač kiseonikom krvi na ostatak tela.

31. Vaše levo plućno krilo je manje. Kada bi ljudima dali da nacrtaju plućno krilo mnogi bi nacrtali oba iste veličine. Dok su pluća, približno iste veličine, ljudsko srce, koje se nalazi u centru pošteno, blago je nagnuto ka levoj strani pa time zauzima više prostora na toj strani smanjujući prostora levom plućnom krilu…

32. Možete ukloniti veliki deo unutrašnjih organa a da telo preživi. Ljudsko telo može da izgleda krhko, ali je moguće da se čak preživi uklanjanjem želuca, slezine, 75% jetre, 80% creva, jednog bubrega, jednog plućnog krila. Možda se nećete osećati baš najbolje, ali nedostatak tih organa vas neće ubiti…

33. Nadbubrežna žlezda, leži odmah iznad bubrega, odgovorna je za oslobađanje hormona stresa kao što su kortizol i adrenalin. U starosti žlezde su toliko male da se tečko mogu videti

Telesne funkcije

Svako mora da se bavi telesnim funkcijama na dnevnom nivou. Ovo su neke činjenice o nevoljama, a ponekad i neprijatne akcije načeg tela..

34. Kijanje redovno prelazi 100 mph. Postoji dobar razlog zašto ne možete da zadržite oči otvorene kada kinete- to kijanje je vrtoglavim pokretom iz vačeg tela u blizini 100 mph. To je, naravno dobar razlog za pokretanje usana prilikom kijanja.

35. Kašalj na sat iznosi kao oko 60 milja. Virusi i prehlada se šire oko kancelarije i ucionica brzo tokom sezone prehlada i gripa.

36. Prosečna osoba, muškarac ili žena, treperi oko 13 puta u minutu.

37. Puna bešika je otprilike veličine meke lopte. Nije ni čudo što morate da trčite do kupatila kad osetite zov divljine. Prosečna bešika ima oko 400-800 cc tečnosti, ali većina ljudi će osetiti potrebu da trči mnogo pre kada je ona od 250-300 cc.

38. Oko 75% ljudskog otpada napravljeno je od vode. Mnogi smatraju da je samo urin deo ljudskog otpada od tečnosti, ali ono što smatramo čvrstim otpadom velikim delom je od vode. Trebali bi biti zahvalni što je veći deo otpada ispunjen vodom.

39. Stopala imaju 500.000 znojnih žlezda i mogu da proizvedu više od pola litra znoja dnevno. Sa tolikim znojem nije ni čudo što ulošci patika poprmaju drugu boju. Pored toga, muškarci imaju više aktivnih znojnih žlezda nego žene.

40. Prosečna osoba ima nadimanje 14 puta dnevno. Čak i ako želite da mislite da ste suviše dostojni da pustite gas da prođ, realnost je da skoro svako mora da popusti nekoliko puta dnevno. Varenje uzrokuje oslobađanje gasova koje može biti veoma bolno ukoliko je zarobljeno u stomaku.

41. Ušni vosak neophodan je za dobro zdravo uvo. Dok mnogi ljudi smatraju da je odvratan, on je zapravo vrlo bitan deo odbrambenog sistema uha. On štiti osetljive unutrašnjosti uha od bakterija, gljivica, nečistoća, pa čak i insekata. On takođe čisti i podmazuje ušni kanal.

42. Tokom života, svako od nas će proizvesti dovoljno pluvačke da ispuni dva bazena. Pljuvačka igra značajnu ulogu u početku varenja i održavanja usta podmazanim

Najveće i najmanje žabe

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Postoji blizu 4.000 poznatih vrsta žaba. One se kreću od manjih veličina od pola inča u različitim bojama i dezenima.

Odrasle žabe su mesožderi i jedu skoo ništa manje od sebe, uključujući insekte, crve, pa čak i druge žabe.

Žava ima dug, lepljiv jezik u prednjem selu usta, takođe je poznata po svojim brzim pokretima u hvatanju plena.

Najranija poznata žaba ( Viaraella herbsti) pojavila se tokom kasnog doba Jure, pre oko 190 miliona godina. Uzorci koji su pronađeni u Arizoni pokazuju da oblik skeleta i telo žabe ostao je skoro nepromenjen.

Najveća žaba prikladno je nazvana Golijat žaba ( Conraua goliath), iz Kamerona. Ona je skoro oko 30cm i teži čak 3,3 kilograma. Najmanja žaba je žaba zlata ( Psyllophrzne didactyla) iz Brazila. Ona raste oko 9,8 mm….

Jako je mala Eleutherodactilus Iberia otkrivena tek 1996. Godine u mont Iberiju, Kuba. Ostale male žabe su otrovne. Dužina iznosi od 1cm.

Nedavno su naučnici primetili značajan pad po broju žaba i drugih vodozemaca širom sveta. Neke vrste su veruje se izumrele u poslednjih pedeste godina. Uzorci su zagađenje, gubitak staništa, uvođenje novih predatora, bolesti pa čak i gljivice…

Minimalističke slavine- neobičan modernistički dizajn

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Kupatilo je najintimnije mesto za bekstvo od svakidačnjeg tempa života. Vaše kupatilo nije samo mesto za pranje ruku, tuširanje, to je utočište u kome ćete provesti kvalitetno vreme opuštajući se.

Lepota idnustrijskog dizajna dolazi u stilu Dornbracht Deque Faucet. Za ljubitelje minimalizma, slavine kreirane od strane Sieger Design idealno su rešenje, a sve to lepo upakovano u njihovu ideologiju stvaranja sopstvenog raja…

Minimalistički oblik slavina montaža je za nežnu prezentaciju vode.

Svojim izvajanim oblikom, slavina ispušta vodu poput padavine potoka, ovaj neobičan dizajn lep je na oko i moćan je deo dizajna. Ravnom i kockatom slavinom upravlja se samo jednim dugmetom.

Individualni potoci vode proizvode umirujuće i opuštajuće zvuke kao da padaju u slivu i samim tim proširuju lepotu same česme. Ovaj pribor je hrabar i prefinjen, a sigurno će biti hit među mnogim vlasnicima koji traže umetničke delove.

Deque serija česmi dostupna je za tuš kabinu, kadu, bide i bazen..

Prag – Zlatni grad

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Već i samo ime “Zlatni grad” i svima poznata slika dvorca Hradčani, koji se izdiže iznad grada, dovoljan su razlog da se dođe i istraži jedna od najočuvanijih srednjovjekovnih metropola.

Sasvim neopravdano Prag je u senci velikih gradova na Zapadu. Samo nekoliko evropskih gradova može se uporediti sa Pragom.

Smešten je u samom srcu Evrope i dobro je povezan frekventnim linijama i sa Zapadom i sa Istokom. Prag predstavlja pravi izazov brojnim turistima širom sveta. Ovo je grad koji će Vas osvojiti i osim prelepih fotografija ponećete sa sobom još lepše uspomene. Iako je građen pod uticajem zapadne kulture, duh grada je ipak sačuvao slovensku dušu.

Istorijsko jezgro grada je kulturni spomenik pod zaštitom grada površine 866 ha: Hradčani, Mala Strana, Stari Grad & Jozefov, Višehrad i Novi Grad. U decembru 1992. godine istorijski centar Praga je proglašen svetskom kulturnom baštinom i pod zaštitom je UNESCO-a.

Još od vremena svog nastanka Prag je uvek imao važnu ulogu u istoriji češkog naroda kao i u istoriji Evrope. Oduvek je bio glavi grad Češke kraljevine, u 14. veku i Svetog rimskog carstva, a krajem 16. veka i glavni grad Habsburške monarhije. Od 1918-1992 Prag je bio prestonica Čehoslovačke a od 1993. prestonica Češke Republike. Od srednjeg veka imao je titulu jednog od najlepših gradova sveta i zato se naziva “Zlatnim” ili “Gradom sa sto tornjeva” (iako ih u Pragu ima oko 500).

Prag predstavlja jedinstven kompleks kulturnih spomenika. S jedne strane Karlovog mosta, iznad Vltave, se nalazi Praški dvorac, a sa druge strane Stari Grad. To je galerija svih umetničkih stilova. Nigde na svetu na postoji toliko kubističkih građevina (početak 20. veka) kao u Pragu.

Istorijsko jezgro grada se prostire sa obe obale Vltave i sastoji se od 6 delova grada. Nakad su to bili samostalni gradovi a u 18. veku su ujedinjeni. To su: Stari Grad, Jozefov (sačuvani deo nekadašnjeg Jevrejskog Grada – danas je sastavni deo Starog Grada), Novi Grad, Mala Strana, Hradčani i Višegrad. Ovde je takođe i najveća koncentracija kulturnih spomenika, muzeja i galerija.

Prag je jedan od devet gradova kojima je Evropska Unija dala titulu Evropska metropola kulture za godinu 2000.

Sledeći arhitektonsko zanimljivi i vredni delovi grada u neposrednoj blizini centra Praga su Vinogradi, Vršovice, Žižkov, Smihov, Holešovice, i bivša predgrađa npr. Zbraslav.

Prag se po prvi put spominje kao Praga – Faraga a potiče iz izveštaja arapskog kupca Ibrahima Ibn Jakuba koji opevava grad sagrađen od kamena i kreča. To je prvi pisani spomenik o zlatnom gradu.

Zanimljiva strana sveta

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna
  • Čarli Čaplin je na jednom takmičenju za svog dvojnika osvojio treće mesto.
  • Eskimi imaju preko petnaest reči za sneg i nijednu za rat.
  • Dva psa su uspela da prežive brodolom Titanika.
  • Na planeti zemlji ima toliko zlata da je celu prekrije slojem debljine od jednog metra.
  • Rimljani su verovali da zelena salata uspavljuje, te su je stoga davali carevima pred spavanje.
  • Udaljenost kojom radio talasi putuju oko Zemlje delimično zavisi od broja sunčevih pega u datom trnutku.
  • Sivi soko je najbrže živo biće na planeti, može da razvije brzinu i do 320km/č.
  • Šah su u Evropu doneli Arapi koji su 711. godine zagospodarili Pirinejskim poluostrvom.
  • Časopis Tajms je 1816. godine proglasio valcer za nemoralnu igru.
  • Jedan kvadratni metar površine Sunca sija kao 600.000 sijalica od 100 vati.
  • Prvi predak današnjeg konja živeo je pre 50 miliona godina i bio je dugačak 30, a visok 25 centimetara.
  • Mongolski kan i kineski car Kublaj-kan odlazio je u lov sa 500 sokolova i pratnjom od 10.000 ljudi.
  • Na Antarktiku ima oko 70 jezera koja leže hiljadama metara ispod leda.
  • Reč cigara je španskog porekla i znači cvrčak.
  • Kraljica termita dnevno položi i do 30.000 jaja.
  • U SAD se dnevno pojede 720 ari pice.
  • Egipat je kao država 1949. godine osvojio prvo mesto u košarci.
  • Najmlađi roditelji u svetu su imali 8 i 9 godina i živeli su u Kini početkom dvadesetog veka.
  • Sa svojih 188 decibela zvižduk plavog kita je najglasniji zvuk koji životinja može da proizvede.
  • Zvuk putuje tri puta brže kroz vodu nego kroz vazduh.
  • Vrsta žabe nazvana otrovna strela u sebi ima količinu otrova koja bi usmrtila 2.200 ljudi.
  • Postoje 92 poznata slučaja izgubljenih nuklearnih bombi u moru.
  • Džinovska sipa ima najveće oči na svetu, a prečnik im je 40 centimetara.
  • Tekila se pravi od korena jedne vrste plavog kaktusa.
  • U državi Juta ptice imaju prvenstvo prolaza na autoputevima.
  • Gepard je jedina mačka na svetu koja ne može da uvuče svoje kandže.

pitanje

Zašto Englezi voze levom stranom?

Iako se vožnja levom stranom danas objašnjava britanskom ekscentričnošću, istorijski podaci govore da je ovo pravilo vekovima važilo u većini zemalja a da se na vožnju levom strano prešlo tek krajem 18. veka. Danas na 28 odsto svetskih puteva važi pravilo vožnje desnom stranom. Osim u Britaniji, levom stranom se vozi u još 74 zemlje, između ostalih: Australiji, Japanu, nekim afričkim i azijskim državama.

Prema arheooškim podacima još se u Rimskoj imperiji vozilo levom stranom puta. Veruje se da ralog leži u činjenici da je većina ljudi desnoruka, pa im je bilo lakše da, jašući levom stranom, pruže desnu ruku prijatelju ili potegnu mač ako je potrebno. Prvi pravni propis o ovome datira iz 1756, kada je u Britaniji donet zakon da saobraćaj nastavi da se odvija levom stranom.

Krajem 18. stoleća u nekim zemljama, poput Amerike, prelazi se sa leve u desnu traku puta. Tada su u široku upotrebu ušle velike kočije koje je vuklo nekoliko parova konja. Nije bilo mesta za kočijaša, pa je on sedeo na zadnjem levom konju kako bi mogao da desnom rukom koristi bič. Budući da je sedeo na levoj strani, zgodnije mu je bilo da mu drugi vozači prolaze s leva kako bi imao bolji pregled.

Postoji i legenda po kojoj je pravilo vožnje levom stranom uvedeno u Francuskoj posle revolucije, kao kontra “aristokratskom” običaju da se jaše desnim delom puta. Novo pravilo Evropom je rašorio Napoleon svojim osvajanjima, ali budući da nije stigao do Engleske, tamo se i danas vozi po “plemićkom” običaju.

Uprkos raširenom uverenju, nisu sve zemlje u kojim se vozi “suprotnom” stranom ostrvske. Postoje mnogi granični prelazi na kojima se morate “prebaciti” sa jedne na drugu stranu. Takve su granice između Afganistana i Pakistana, Laosa i Tajlanda ili Sadana i Ugande. Gotovo sve granice Tajlanda su sa zemljama u kojima se vozi suprotnom stranom.

U Italiji se levom stranom vozilo sve do dolaska Musolinija, a u Čehoslovačkoj i Mađarskoj do Hitlerove okupacije. Na Foklandskim ostrvima se pravilo menjalo u zavisnosti da li su bila pod kontrolom Argentine ili Britanske krune.

100 zanimljivih činjenica o ljudskom telu 1. deo

By
UrbanStandard
-
0
urbanstandard_osnovna

Ljudsko telo je neverovatno kompleksan i zapetljan sistem, koji i dalje zbunjuje lekare i istrživače, uprkos hiljadama godina medicinskog znanja. Kao rezultat toga, ne bi trebalo biti iznenađenja da čak i delovi tela i funkcije kojima se bave svaki dan ili bizarne činjenice i objašnjenja budu čudne i za njih.

U daljem tekstu saznajte 100 čudnih, otkačenih i zanimljivih činjenica o ljudskom telu.

Mozak

Ljudski mozak je najsloženiji i najrazumljivi deo ljudske anatommije. Možda postoji mnogo toga što ne znamo, ali evo nekoliko zanimljivih činjenica koje mogu unaprediti naše znanje.

1. Nervni impuls putuje od i do mozga brzinom kao što je 170 milja na sat. Da li ste se ikada zapitali kako možete reagovati tako brzo? To je zbog izuzetno brzog kretanja nervnih impulsa iz mozga na ostatak vašeg tela i obrnuto, činjeći da izgleda kao brzina nekog soprtskog luksuznog automobila.

2. Mozak radi na istu količinu energije kao sijalica od 10 vati. Sećate se slike sijalice iznad glave, kada se javlja neka velika misao nije daleko od istine. Vaš mozak generiše istu količinu energije kao mala sijalica pa čak i kad spavate.

3. Ljudski mozak može držati 5 puta onoliko informacija koliko i enciklopedija Britannica, ili bilo koja druga po tom pitanju. Naučnici još nisu izneli konačan iznos, ali se kapacitet mozga u elektronskom smislu smatra se između 3 ili čak 1000 terabajta…

4. Vaš mozak koristi 20% kiseonika koji ulazi u vaš krvotok. Mozak čini tek oko 2% naše telesne mase, što ga čini jako osetljivimna štete u vezi sa kiseonikom. Dakle, dišite duboku da bi vaš mozak bio srećan…

5. Mozak je mnogo aktivniji noću nego tokom dana. Logično, pomislili biste da se sva komplikovana izračunavanja i zadatci koje radimo u dnevnoj bazi u toku radnog vremena tražila veću snagu mozga, nego kad ležimo u krevetu. Međutim, ispostavilo se suprotno. Kada isključite vaš mozak on se sam uključi…

6. Naučnici smatraju da je IQ veći ukoliko se sećate svojih snova. Iako ovo može biti tačno, nemojte to uzimati kao znak da ste mentalno uskraćeni ako ne možete da se setite svojih snova. Većina od nas se ne seća mnogih snova a i prosečna dužina sna je samo 2-3 sekunde, jedva dovoljno da se i registruje.

7. Neuroni nastavljaju da rastu tokom ljudskog života. Naučnici i doktori su mislili da mozak i nervna tkiva ne mogu da rastu ili da se obnavljaju. Iako ne deluju na isti način kao i tkiva u mnogim drugim delovima tela, neuroni mogu da rastu tokom života, davajući potpuno novu dimenziju u proučavanju mozga i bolesti koje ga se tiču.

8. Informacija putuje u različitim brzinama u različitim tipovima neurona. Nisu svi neuroni isti. Postoji nekoliko različitih tipova unutar tela, mogu biti spori i do 0,5 metara u sekundi ili toliko brzi kao 120 metara u sekundi.

9. Mozak ne oseća bol. Sam mozak nema receptore bola i ne može ga osetiti. To ne znači da se glava ne može povrediti. Mozak je okružen mnoštvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su dosta osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju. 80% mozga je voda.

10. Živac moždanog tkiva su roze i nalik na žele zahvaljujući visokom sadržaju vode tkiva. Zato sledeći put kada se osećate dehidrirano unesite veliku količinu vode….

Kosa i nokti

Oni nisu živi deo vašeg tela. Ali većina ljudi provodi dobar deo vremena brigom o svojoj kosi i noktima. Sledeći put kada idete na šišanje ili manikir, mislite na sledeće činjenice.

11. Dlake na licu rastu brže nego na bilo kom drugom delu tela. U stvari, ako prosečan čovek nikad nije brijao bradu, ona će porasti na više od 30 metara za vreme njegovog života, ta brada biće veća od samog kita ubice.

12. Svakog dana prosečna osova izgubi 60-100 pramenova kose. Osima ako ste već ćelavi, tada nemate razloga za brigu. Vaš gubitak kose će varirati u skladu sa sezonom, od trudnoće, bolesti, ishrane i starosti…

13. Ženska kosa prečnika je oko pola kose muškaraca. Iako to zvuči čudno, ne bi trebalo da bude previše iznenađenja da je kosa muškaraca grublja nego kod žena.

14. Jedan deo ljudske kose može da podrži 3,5 zrna. To je isto kao težina dve pune bombone…

15. Najbrže rastući nokat je na srednjem prstu. Ono što nije poznato je da se rast noktiju odnosi na dužinu prstiju…

16. Postoji toliko dlaka po kvadratnom metru na našem telu, slično kao kod šimpanze. Ljudi nisu sasvim goli majmuni. Imamo puno kose, ali većina nas ima dlake koje su svetle pa se retko vide, ai previše su fine.

17. Plavuše imaju više kose, prirodne naravno. Boja kose odrđuje koliko guste dlake imamo na glavi. Prosečno je 100.000 folikula dlake, od kojih je svaka u stanju da proizvede 20 pojedinačnih tokom života čoveka. Plavuše u proseku imaju 146.000 folikula, a ljudi sa crnom kosom imaju tendenciju da imaju oko 110.000 folikula. Ljudi sa braon kosom spadaju u prosečne pa tako imaju prosek sa 100.000 folikula, crvenokosi imaju najmanje gustu kosu sa prosečno 86.000 folikula.

18. Nokti rastu skoro 4 puta brže. Nokti koji se najviše izlažu i koriste najbrže i rastu. U proseku, nokti na prstima rastu oko jedne desetine inča svakog meseca.

19. Životni vek ljudske kose je od 3-7 godina. Vaše dlake imaju prilično dug životni vek pod uslovom da ne podležu traumama.

20. Moraćete izgubiti više od 50% skalpa vaše dlake da bi neko primetio. Možete izgubiti stotine dlaka dnevno, ali ćete morati da izgubite mnogo više pre nego što vi ili neko drugi primeti.

21. Ljudska kosa je praktično neuništiva. Kosa se ne može uništiti hladnim vremenom, promenom klime, ili drugim prirodnim silama, i ona je otporna na mnoge vrste kiselina i hemikalija…

1...842843844...857Page 843 of 857

Dešavanja

EDITOR PICKS

POPULAR POSTS

POPULAR CATEGORY

O nama

URBAN STANDARD je portal za interesantnim temama iz Urbane sredine. Muzika, Film, Gaming, Konserti i druga dešavanja. Takodje obradjujemo i teme iz IT-a, poslovanje, digitalizaciju poslovanja, czber cecurity, kao i druge teme.

Contact us: contact@dsteam.me

FOLLOW US

© UrbanStandard | Hosting & Maintenance WPALL SUPPORT