Iako se o holesterolu mnogo piše i govori, iskustva lekara su pokazala da prosečan čovek malo o njemu zna. Gotovo svi znaju da postoji tzv. loš holesterol te da je on vrlo štetan i izaziva aterosklerozu te bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, rasprostranjeno je mišljenje da sva hrana koja izgleda masno sadrži puno holesterola, što nije tačno.
Naime, orasi i izgledaju masno i to i jesu, pa ipak nemaju nimalo holesterola. Belo meso, pak, ne izgleda masno, a sadrži poprilično holesterola. Mnoge će ovo zbuniti, međutim vrlo je jednostavno proceniti koja je hrana bogata holesterolom: samo ona životinjskog porekla. Holesterol, ustvari, sam po sebi nije štetan – bez njega životinje ne mogu postojati jer je on nužni sastojak svake životinjske ćelije.
Isto je i s čovekom. Dobro je znati da je čovekovom telu dnevno potrebno samo 300 mg holesterola. Takođe, holesterol uopšte ne moramo uneti ishranom jer se on u telu u može sintetisati iz hrane bez holesterola.
Istraživanja pokazuju da se od Drugog svetskog rata ishrana zapadnjaka u mnogome promenila: iako danas imamo na raspolaganju znatno više voća, povrća, žitarica i ostale zdrave hrane, jedemo previše mesa, mesnih prerađevina, brze pržene hrane… Ljudi su slabo informisani i o tome da nije važno samo koliko holesterola sadrži određena hrana, nego i koje još sastojke ta hrana sadrži. Što se tiče krvnih analiza, nije svejedno da li je nekome povišen samo holesterol ili se radi o čestom slučaju visokog holesterola kojemu dodajemo i povišene trigliceride i krvni pritisak, a neretko i visoki šećer u krvi.
Normalna količina holesterola kod odraslih osoba je do pet milimola po litru, a triglicerida do 1,7 milimola po litru. Hrana koju uopšte ne bi smele da jedu osobe s povišenim holesterolom su: mozak i kičmena moždina (sadrži 1.200mg holesterola na 100g namirnice), žumance (1.500mg), kavijar, maslac, bubrezi i sušeni bakalar, pavlaku i kajmak, kravlji sir, mast, mleko, morske plodove. Ukoliko ne možete bez mesa, odaberite ribu ili živinu, a izbegavajte suhomesnate proizvode i crveno meso.
Iako govedina, svinjetina, ribe i većina morskih plodova sadrže podjednako holesterola (oko 70 mg/100g), gleda se i količina zasićenih masnih kiselina. Svinjetina i govedina (uopšte crveno meso) sadrži puno zasićenih masnih kiselina, dok ih živina sadrži znatno manje. Ribe, pak, uz holesterol sadrže mnogo zdravih masnih kiselina poput omega-3.
Hrana bogata nesvarljivim vlaknima, posebno onima topljivim u vodi, važna je u borbi protiv holesterola jer vlakna vežu holesterol i tako pomažu njegovoj eliminaciji iz tela. Meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi ne sadrže vlakna, dok voće, povrće, žitarice i koštunjavi plodovi njima obiluju. Kad govorimo o koštunjavim plodovima, valja naglasiti kako oni uz žitarice i mahunarke pripadaju najdragocenijim namirnicama.
Jedina mana koštunjavih plodova je što su relativno bogati kalorijama, pa ih treba konzumirati u umerenim količinama. Industrijske grickalice poput čipsa zamenite koštunjavim plodovima i kokicama bez ulja (ili pripremljenim na najmanjoj mogućoj količini ulja). Dodajmo svemu navedenom voće i povrće i dobili smo idealnu prehranu, u kojoj bi meso trebalo biti više redak prilog nego česta glavna namirnica.
Nije svejedno ni kako pripremamo hranu: kuvanje u vodi i li na pari je u prednosti pred pečenjem u rerni ili još gore, u dubokom ulju. Koštunjavi plodovi, posebno bademi, dragoceno su oružje u borbi s holesterolom. Mnogo toga svaki dan čujemo i o slobodnim radikalima i antioksidantima. Sve ovo može se vrlo jednostavno objasniti laiku: kao što gvožđe u dodiru sa vazduhom rđa, tako i sve namirnice u dodiru sa vazduhom oksidiraju. Sva hrana koju unosimo više je ili manje oksidirana, a oksidirani holesterol je najopasniji holesterol.
I deklaracije na proizvodima znaju zbuniti: recimo, na nekim margarinima piše da sadrže isključivo zdrave masnoće, no niko nam ne kaže da se te masnoće u telu lako transformišu u štetnije oblike. Zato će mnogi lekari i nutricionisti večnoj dilemi – maslac ili margarin – odgovoriti: nijedno od toga. Maslac obiluje holesterolom, dok margarin sadrži masne kiseline koje lako prelaze u opasne transmasne kiseline. I margarin i maslac štetniji su kad se zagreju, pa ih kod pripreme jela valja zameniti maslinovim uljem ili uljem koštunjavih plodova.
Najpogodnije namirnice u borbi protiv kolesterola i za zdravu ishranu uoptše su pasulj, grašak, sočiva i većina mahunarki, maline, kupine i ostalo bobičasto voće, krompir, brokuli, integralni hleb i testenina, narandža, limun i ostali agrumi, jabuka, pahuljice i kaše žitarica. Posebno su zdravi beli luk i luk koje bi trebalo konzumirati što je češće moguće, kao i sojine belančevine. Jaja, mleko i mlečne proizvode konzumirajte u manjim količinama.
Mnogi misle da obično mleko i pavlaku treba zameniti sojinim, no ništa od toga ako patite od viška holesterola. Uopšte, visokoprerađena, industrijska gotova i polugotova jela ne se savetuju, a posebno treba izbegavati namirnice u prahu poput pudinga, gotovih smesa za kolače, kreme i sladolede, sir, parmezan, majonez, kečap i gotove prelive za salatu.
Alkohol i cigarete takođe treba izbegavati, a telesnu težinu održavati u normalnim granicama (indeks telesne mase do 25). Pomoći će i redovno vežbanje. Međutim, ni u čemu ne treba preterivati: ako ste zdravi sa urednom krvnom slikom, povremeno smete sebi priuštiti male količine suhomesnatih proizvoda, masnih sireva i morskih plodova.
Često ljudi prave poređenje sa hemijom kada govore o privlačnosti i sviđanju, bilo da je reč o zaljubljenosti, ljubavi ili seksualnosti. Kada se osoba koja je u potrazi za savršenim partnerom upozna sa nekom novom osobom, može se čuti da je za bilo kakav dalji odnos presudno da li je na prvom susretu bilo ili nije bilo hemije.
Ona se može javiti u sekundi kada nekog vidite, a kad kad počinje polako da vas oduzima. Šta tačno stoji iza tih poriva, nauka još nije objasnila.
Seksualna hemija može biti dobra stvar, ali može izazvati i zbunjenost. Ako želite da znate kako da se postavite u muškom društvu, posebno onome koje vas privlači, dublji pogled u sebe je od velike koristi. Neke žene šalju snažne seksualne signale, ali to čine na pogrešan način i u pogrešno vreme.
Ako ste od onih koji misle da su sve videli u životu, shvatite da će iskrsunti nešto neočekivano novo što će Vas iznenaditi, oduševiti ili pak zastrašiti. Ako ste strastveni pecaroš, sigurno mislite da ste, ako ne uživo, onda bar na slikama ili u reportažama videli sve vrste riba. Možda je tokom vaše pecaške karijere najveća riba koju ste upecali između dve i deset kilograma. Možda Vam je pecanje samo hobi. Svejedno sigurno ste ponosni na vaš ulov.
Ribolovci koriste sajle za kočnice na biciklu, ali ni one nisu imune na oštre zube ove ribe.
Posle duge i naporne zime, došlo je vreme za osvežavanje domova. Najbolja stvar za odmrzavanje domova sa prvim prolećnim pupoljcima je svetlo zelena boja u zatvorenim prostorima.
Kreirana je da potseća na stvarno drvo iz šume, parka i to u svim veličinama. U ovom slučaju knige dolaze iz drveća.
Nasilan i nametljiv zvuk budilnika ujutru remeti san i često pzvodi “ borbu ili let ” reakciju. Novi projekat “ glo jastuk” ima za cilj bolji i prirodniji način buđenja od svakodnevnih alarma. “ Glo jastuk” je alternativa tradicionalnom alarmu.
U određeno vreme jastuk emituje svetlost dovoljnu da se prirodnim putem telo probudi. Upotreba svetla umesto zvuka podstiče telo da se uspostavi zdrav ritam spavanja, i da dan započne bez stresa.
