Ova pitanja nemaju tačan ili netačan odgovor. Jer ponekad, postavljanje pravog pitanja je odgovor.
- Da li biste radije izgubili sve svoje uspomene, ili izgubili mogućnost sticanja novih uspomena?
- Da li je moguće znati istinu bez prethodnog izazivanja iste?
- Da li se vaš najveći strah ikada obistinio?
- Sećate li se tog vremena pre 5 godina kada ste bili beoma uznemireni? Da li je to sada bitno?
- Koja je vaša najsrećnija uspomena iz detinjstva? Šta je čini tako posebnom?
- U koje vreme u nedavnoj prošlosti se se osetili najstrastvenije i najživlje?
- Ako ne sada, kada?
- Ako to još niste postigli, šta imate da izgubite?
- Da li ste nekada bili sa nekim a da niste ništa pričali, i imali osećaj kao da ste upravo tada vodili najbolji razgovor ikada?
- Zašto religije koje podržavaju ljubav izazivaju tolike ratove?
- Da li je moguće bez sumnje znati šta je dobro a šta loše?
- Da se obogatite na nagradnoj igri, da li biste dali otkaz na poslu?
- Da li biste radije imali manje posla ili više posla koji volite da radite?
- Da li se osećate kao da ste današnji dan već živeli sto puta?
- Kada ste poslednji put umarširali u mrak opremljeni samo mekim sjajem ideje u koju snažno verujete?
- Da znate da će sutra umreti svako koga poznajete, koga biste danas posetili?
- Da li biste bili voljni smanjiti svoj životni vek za 10 godina da postanete ekstremno atraktivni i poznati?
- Koja je razlika između biti živ i istinski živeti?
- Kada je vreme da prestanete predviđati rizike i nagrade, i samo krenete napred i radite ono što znate da je ispravno?
- Ako učimo iz svojih grešaka, zašto se toliko plašimo da ćemo pogrešiti?
- Šta biste uradili drugačije da znate da vas niko zbog toga neće osuđivati?
- Kada ste poslednji put primetili zvuk sopstvenog disanja?
- Šta volite? Da li ste nekom nedavnom akcijom otvoreno izrazili tu ljubav?
- Za nekih 5 godina, da li ćete se sećati šta ste radili juče? A dan pre toga?
- Odluke se donose sada. Pitanje je: Da li ih vi donosite ili puštate druge da ih donose za vas?
Ads
Skoro 40 procenata mladih Britanaca i Španaca je bez posla, a generalno u razvijenim zapadnim zemljama nezaposlenost mladih se kreće oko 18 odsto, što je alarmantan podatak.
Jedan od pet Britanaca starih od 16 do 24 godine, nisu imali posao od oktobra do decembra 2010. godine, pokazuje zvanična statistika.
I visokoobrazovani mladi ljudi muku muče da pronađu posao i tek jedan od pet svršenih studenata i uspe da ga nađe.
Kako muškarac sve više stari, sasvim je logično da pored ostalih fizičkih promena dođe i do promena na samom polnom organu. Naravno, nikome nije strano da seksualne funkcije sa dolaskom starosti bivaju sve slabije, jer visoki nivoi testosterona naglo padaju, usled čega je muškarcu potrebno mnogo više vremena da bi se uzbudio.
Promene
Od turizma se u Veneciji dobro živi i brzo zarađuje, ali ne i u zanatstvu, graditelji onog po čemu je Venecija možda i najpoznatija – gondola, jedva sastavljaju kraj sa krajem.
„Venecijansko umetničko zanatstvo je kolevka kulture. Evropa ne bi bila ono što je da nije našeg slikarstva, stolarstva, oblikovanja stakla i brodogradnje”, kaže Vjanelo.
U turističkoj branši u Veneciji novac se brzo zarađuje, ali ne u zanatstvu. Na Trgu Svetog Marka preko cele godine ima turista koji samo za kapućino plaćaju 10 evra. Za to vreme, 28-godišnjem Kristijanu Dorditu, najmlađem vlasniku brodogradilišta u Veneciji koji godišnje napravi oko četiri gondole, od toga ne ostaje mnogo.
Stres je bolest modernog doba i kao takva ima mnogo loših uticaja na organizam, naročito na kardiovaskularni i nervni sistem, koji su posebno osetljivi. Istraživači su otkrili da se smanjenjem uznemirenosti ili dobrom kontrolom uznemirenosti značajno smanjuje rizik od srčanog udara, pa čak i smrt, pogotovo kod osoba koje već imaju problema sa srcem.
Pre nego je intenzivno praćenje krenulo, na početku istraživanja svaki od pacijenata je popunio po jedan upitnik koji je imao cilj utvrđivanje nivoa uznemirenosti. Ovaj isti upitnik ponavljan je jednom godišnje u periodu od tri godine, koliko je trajalo istraživanje. Tokom tog perioda, 44 pacijenta preživela su srčani udar, a njih 19 je preminulo.
Prema istraživačima, čak jedna trećina osoba koje imaju problema sa srcem tokom svog života pati i od uznemirenosti. Zbog toga Jung-Ksu navodi da je sledeći korak pažljivo ispitati načine na koje se srčani bolesnici nose sa uznemirenošću i stresom, da li je to pomoću lekova, terapija kod psihijatra, fizičkim aktivnostima ili raznim tehnikama opuštanja.
Američka glumica Bruk Šilds će od ovog leta na Brodveju igrati u mjuziklu “Porodica Adams”, zasnovanom na popularnom stripu Čarlsa Adamsa.
