Medicinska istraživanja su potvrdila da zeleni čaj ima antikancerogene osobine i pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja. Preporučuje se za prevenciju osteoporoze i kao dodatak dijetama.

Za Japance je zeleni čaj izvor energije koji usporava proces starenja. Latinski naziv mu je Camellia sinensis. Listovi i cvet se beru u martu, kada su listovi sasvim mali. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i padinama Kavkaza.

Potvrđena lekovitost
Smanjuje oksidacione procese u organizmu, usporavajući proces starenja ćelija 20 puta jače nego vitamin E. Zeleni čaj pozitivno utiče na trudnoću. Ova blagotvorna biljka smanjuje visok pritisak i holesterol. Uz adekvatnu ishranu i zdrav način života, zeleni čaj podržava imuni sistem čoveka. Pomaže kod arterioskleroze, povišenog šećera, proliva, povraćanja, manjka apetita, napetosti, prehlada i gripa, bolova u grlu, hepatitisa, raka, trovanja hranom, oboljenja jetre i želuca, lošeg varena i ozračenosti (stroncijum 90).
Pripremanje zelenog čaja
Voda je duša čaja. Treba koristiti samo meku vodu (s malo hlora i kamenca). Crni čaj je najbolje pripremati u glinenoj posudi, a zeleni u posudi od porcelana ili keramike. Razlikuju se tri načina pripreme:
1. Japanski metod I: Vodu prokuvati i ostaviti da se ohladi na otprilike 60 stepeni. Zatim preliti čaj i ostaviti da odstoji tri minuta. Ako vam je čaj previše kiseo, postupite prema metodu II.
2. Japanski metod II: Prvo se pripremi čaj po metodu jedan. Zatim se prospe tečnost, a isti čaj se ponovo prelije toplom vodom. Čaj se može servirati nakon 2-3 minuta.
3. Engleski metod: Za jednu šoljicu je potrebna jedna čajna kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Posle 2-3 minuta se čaj može servirati.
Pomaže mršavljenje
Zeleni čaj pozitivno utiče na koncentraciju, pomže kod dijeta i štiti od karijesa. U kozmetici se primenjuje jer štiti ćelije i neguje kožu.
Koristite listove čaja
Listići čaja imaju 1,5 do 2 puta jače dejstvo od čaja u kesicama. Zato je bolje koristiti listove. Za jednu šoljicu zelenog čaja je potrebna manja količina nego za crni. Često je na pakovanju napisana i doza, pa treba pratiti uputstvo.

Ads

Benigna hiperplazija prostate (uvećanje prostate) vrlo je čest zdravstveni problem među starijom muškom populacijom. Statistika pokazuje da oko 50% muškaraca sa ovim stanjem ima prosek godina oko 60. Uvećanje prostate obično kreće u 30-tim, a prvi simptomi se ispoljavaju u 50-tim godinama starosti.

Simptomi uvećane prostate

Većina simptoma uvećane prostate počinje da se ispoljava postepeno. Jedan od najčešćih simptoma je česta potreba za noćnim mokrenjem, i onim preko dana. Ostali simptomi su vrlo često teškoća da se započne mlaz pri mokrenju, isticanje mokraće i nakon prestanka mokrenja, slabiji mlaz pri mokrenju. Ozbiljnije i ređe komplikacije uključuju infekcije urinarnog trakta i potpunu blokadu uretre koji zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Pored ovoga, mnogi muškarci iskuse i probleme sa potencijom.

Da li uvećanje prostate izaziva impotenciju?

Studija sprovedena u Americi i šest evropskih zemalja na oko 14.000 muškaraca uzrasta od 50 do 80 godina pokazala je jaku vezu između benigne hiperplazije prostate i urinarnih problema ili erektilne disfunkcije. 50% svih ispitanika su prijavili otežanu seksualnu funkciju, a 10% njih potpunu impotenciju.

Kako se leči uvećana prostata?

Redovan medicinski monitoring bez naročite terapije se primenjuje kod slučajeva gde negativni simptomi nisu značajnije ispoljeni.

Farmakološka terapija uključuje:

Alfa blokatore koji opuštaju glatke mišiće prostate i olakšavaju protok urina. Neželjena destva mogu biti glavobolja i stalni zamor.

Inhibitore 5-alfa reduktaze koji blokiraju konverziju testosterona u njegovu aktivnu formu u prostati (dihidrotestosteron). Neželjena dejstva mogu biti smanjena seksualna želja i problemi sa erekcijom.

Hirurška intervencija kod onih koji ne reaguju povoljno na terapiju ili imaju ozbiljne komplikacije poput blokade urinarnih puteva.

Ads

U današnjem dinamičnom društvu svi smo manje ili više izloženi raznim oblicima stresa. Ukoliko se na vreme ne preduzmu mere kako bi se ublažili efekti postojećeg stresa i smanjila izloženost potencijalnim stresorima, postoji objektivan rizik ugrožavanja zdravstvenog stanja. Evo par saveta kako se boriti protiv svakodnevnog stresa.

Dajte sebi oduška – Skorašnja švedska studija otkrila je da kada su se zdravstveni radnici koji rade u sličnim stresnim uslovima okupljali radi zajedničkog vremena u cilju rastrećenja, značajno su smanjivali nivoe poslovnog stresa i radnog preopterećenja. Drugim rečima, iako su prijatelji i porodica dobri sagovornici za deljenje problema, najbolji način za oslobađanje specifičnog stresa je da ga podelite sa onima koji su mu takodje izloženi i koji razumeju na pravi način.

Naručite produženu kafu – Ali je nemojte popiti! Možda ćete moći da se relaksirate samim mirisanjem arome. Kada su istraživači iz Koreje izložili grupu laboratorijskih pacova koji su bili pod stresom i manjkom sna mirisu kafe, parametri stresa u njihovom organizmu su značajno opali. Dakle, zagnjurite nos u penu vašeg omiljenog dužeg espresa, ali ipak na kraju popijte jedan bez kofeina.

Kupite dobre slušalice – Istraživanja su više puta pokazala da igranje nasilnih video igrica povećava nivoe stresa u telu igrača. Međutim, kanadski istraživači su nedavno došli do zanimljivog otkrića. Kada su igračima isključili zvuk tokom igranja igrice, njihov mozak je proizvodio znacajno manje količine tzv. hormona stresa – kortizola – što znači da je buka video igrice bila glavni okidač za stresnu reakciju. Da li radite u bučnom i užurbanom okruženju? Stavite dobar par slušalica, pustite laganu muziku koja vas opušta i izolujte se od svih tih spoljašnjih stresora.

Rekreacija pomaže – Opšte su poznati blagotvorni efekti redovne fizičke aktivnosti na opšte zdravlje. Redovna i pravilno dozirana rekreacija umanjuje efekte hroničnog stresa, povećava sposobnosti kardiovaskularnog sistema i predstavlja najbolju prevenciju nastanka tzv. masovnih nezaraznih bolesti čiji su glavni uzroci u gojaznosti, hipokineziji (manjku kretanja) i stresu.

Ads