Jestive gljive se već uveliko uzgajaju pa tako čak i zimi postoji velika ponuda. Prema navodima bečkog profesora Hademara Bankhofera zimske pečurke koje se uzgajaju zdravije su od divljih iz šume.

U Austriji i Nemačkoj svake nedelje se ubere 400 tona gljiva. Na to dolazi uvoz iz Holandije i istočne Evrope. Mnoge od ovih pečuraka nose oznaku „Bio”. Za razliku od gljiva iz prirode, koje su opterećene teškim metalima i delom radioaktivnim cezijumom, uzgajane pečurke su oslobođene od svega toga.
Kompjuterski upravljana postrojenja u uzgojnim stanicama prave veštačku jesenju klimu sa kišom i idealnom temperaturom. Micelija – splet niti pečuraka, koje rastu pod zemljom i koje se vremenom razviju u pečurke, se širi na slami, piljevini, ilovači, raži, na pšenici, ovasu sa krečom i gipsom. U zavisnosti od vrste pečurke to traje po nekoliko nedelja ili meseci.

Od divljih pečuraka ne bi trebalo konzumirati nedeljno više od 200 do 250 grama. Mala deca, trudnice i majke koje doje decu ne smeju jesti divlje pecurke. Dok se uzgajane pečurke mogu slobodno unositi.
Gljive se sastoje 90 odsto od vode, skoro da uopšte nemaju masnoće i veoma malo kalorija. One organizam snabdevaju dragocenim belančevinama, balastnim materijama i bogate su kalijumom za srce, nerve i probavu, gvožđem za krv i vitalnost kao i vitaminom B2 za oči i kožu.


Gljive nam daju vitamin D za kosti, za zdrava creva, za imunitet i dobro raspoloženje. Kada je vreme sunčano i naša koža izložena suncu, naš organizam sam proizvodi vitamin D. U vreme godisnjeg doba kada sunca ima malo, najvažnija alternativa su pečurke.