Hmm, pa zar Harlem nije u Njujorku?

Holandija je nekim Srbima poslednjih decenija kao trn u oku i praktično ne štede psovke za tu “neprijateljsku”, “agresorsku” zemlju droge, bluda i razvrata. Međutim, bilo ko da dođe u ovu evropsku zemlju, vrlo brzo će se uveriti zašto se za Holandiju smatra da je zemlja mogućnosti, slobode i ostvarenja snova, a mnogi kažu i da je evropski pandan Americi po školovanju i životnom standardu. Ono što se odmah primeti iz aviona jesu krivudavi kanali i velika ravnica. Destinacija – Harlem. Harlem u Holandiji. Prva asocijacija ljudima kada se spomene Harlem jeste: “Hmm, pa zar Harlem nije u Njujorku?” Jeste, ali mnogi ne znaju da je njujorški Harlem dobio ime upravo po holandskom Harlemu, inače glavnom gradu provincije Severna Holandija. Naziv grada znači mesto na pesku pokriveno drvećem.

Možda zbog toga što se u blizini Harlema, na nekih tridesetak minuta, nalaze peščane plaže Severnog mora. HarlemDanas, u ovom živahnom gradu kroz koji protiče reka Sparna, živi oko 150.000 ljudi, a Amsterdam je udaljen samo dvadeset kilometara. U srednjem veku Harlem je bio središte grofova, bogat grad, kako kulturno, istorijski, tako i finansijski. Tada, kao drugi grad po veličini u zemlji, bio je centar brodogradnje, tekstilne industrije i proizvodnje piva. Industrija piva, kako za Holandiju, tako i za Harlem, od velikog je značaja. Svi smo čuli za Amstel i Hajniken pivo, međutim, stanovnici Harlema posebno veličaju svoje Jopen pivo.

Ali o pivu, o gej brakovima, marihuani, jeziku, biciklima, prostitutkama, lalama, društvenim događanjima – u nekom od sledećih pisanja. Moj, doduše ne prvi, nego rekla bih šesti susret sa Holandijom, više nije izazivao čuđenje i zbunjenost. Prvo što stranci primete kada dođu u zemlju lala jeste to da je javni prevoz besprekoran u svakom smislu te reči. Vozovi čisti, autobusi se sjaje, a vozači sređeni sa sve uniformama na sebi i gle iznenađenja – veoma ljubazni. Pošto se ulazi samo na prednja vrata, imate to zadovoljstvo da razmenite koju reč sa vozačem. Fascinantno je to da je bilo koji vid transporta tačan u sekundu i zato se mnogi oslanjaju na vozni raspored kada idu na posao. Autobus koji ide do Harlema ide u proseku na svakih pet minuta i što je najbitnije, nema gužve. Harlem je grad mladih i starih, studenata i poslovnih, ili porodičnih ljudi.

Mnogi Holanđani rade u Amsterdamu, a žive u Harlemu. Putovanje na posao iz jednog grada u drugi je uobičajena stvar za njih. Stoga nimalo nije čudno ako živite u Roterdamu a radite u Utrehtu, na primer. Tih četrdesetak minuta prijatne vožnje isto dođe kao gužva na Gazeli, samo što se ne nervirate. Inače, Harlem je 2009. godine proglašen za najgostoljubiviji grad u Holandiji. Često se spominje i kao mali Amsterdam. Nasleđe je evidentno. Uzane ali isto tako i prostrane kuće sa baštama i karakterističnim prozorima, zatim kanali, mostovi, veliki trgovi, katedrale i reka Sparna koja vijuga kroz grad. Ulice popločane već prepoznatljivom crvenkastom ciglom. Sve kuće stapaju se u jednu neiskvarenu celinu, bilo da je u pitanju moderna ili tradicionalna arhitektura. Prostrani parkovi i zelenilo je nešto što se podrazumeva.

I naravno, staze za nezaobilazne bicikle. HarlemU ovoj zemlji ništa nije neobično, to sam davno zaključila. Osim, možda jezika. Ali i o tome ćemo drugi put. U svakom slučaju, nisam se iznenadila kada sam saznala da nam je gazda po zanimanju mađioničar i da ima svoj klub mađioničara u Amsterdamu. Njegova žena je egzotična plesačica koja je položila kurs za savetnika, tj. pomaže zavisnicima koji pokušavaju da ostave drogu. Imaju ćerku, tinejdžerku, vrlo bistru, pametnu devojku koja se interesuje za tehniku i prirodne nauke – hemiju, pre svega. To je pokupila od oca, pretpostavljam. Svi porodično imaju jako zarazan smeh uz koji se često budimo jer se pozitivna energija brzo širi kroz svaku prostoriju u kući. Par dana od mog dolaska, red je bio i da se zvanično upoznam sa našim stanodavcima.

Iako imamo poseban ulaz u naš stan, evidentno je da čitava kuća odiše magijom. Dok smo se približavali dnevnoj sobi, primetila sam velike uramljene fotografije našeg gazde sa sve opremom za magiju i špicastim šeširom kao što ima čarobnjak Merlin, dok njegova žena pozira pored, sa dugom, raspuštenom kosom. Moram da priznam, zaista dobra fotografija. Vodili smo prijatan razgovor o uobičajenim stvarima uz čaj i strupvafle (poznati holandski keks).

“Kakvo je vreme u Srbiji? Da li mi se sviđa Holandija i Harlem? Šta planiram da radim ovde?” Potom su usledili manje-više uvežbani odgovori. “Vreme – isto kao u Holandiji, samo manje kiše. O, da, sviđa mi se i Holandija i Harlem, a za početak, planiram da naučim holandski!”. Bili su oduševljeni mojom željom da naučim ovaj rogobatni jezik. Jeste da Holanđani jako dobro znaju engleski, i bilo gde da odete, možete da se sporazumete, ali ipak je lepo čuti da postoji tamo neki stranac koji bi voleo da nauči holandski jezik. Dobila sam plus poene, ali nam nažalost nisu smanjili kiriju, iako smo se potajno nadali.

U kući je inače zabranjeno pušenje, pa se samim tim i nametnulo pitanje da li pušim. Još jednom oduševljenje, kada su čuli negativan odgovor. Kao nagradu, napomenuli su da baštu ispred kuće (koja je zaista divna) možemo da koristimo za proslave i okupljanja ali postoji jedna caka – i bašta je nepušačka zona. Ok, meni i odgovara, samo ne znam kako će reagovati neki naši prijatelji kada budemo pravili roštilj. Da, ništa me neće iznenaditi u ovoj zemlji. To se još jednom potvrdilo i kada smo iz razgovora saznali da je gazda ooodavno napunio sedamdeset (70) godina! Nikada ne bih rekla. Izgleda da brige i preveliki stres ne ostavljaju ama baš nikakve posledice na Holanđane. Možda nemaju velike brige. A možda je to zbog magije.

Sa ljubaznošću našeg prijatelja: web časopisa http://www.prekoramena.com/