Wednesday, July 17, 2024

Rim

Rim, poznat još i kao Prestonica sveta, Večni grad, Apostolski prag, „Grad sedam brežuljaka” ili jednostavno Grad, u potpunosti je moderan i kosmopolitski. S obzirom da je Rim jedna od nekoliko evropskih prestonica koje su izašle iz Drugog svetskog rata relativno neoštećene, njegov centar je zadržao karakter suštinske renesanse i baroka. Istorijski centar Rima se nalazi na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

Rim se identifikuje i sa Katoličkom crkvom, a na tronu rimskog episkopskog sedišta se nalazi papa. Deo Rima je država Vatikan, koji predstavlja suverenu teritoriju Svete stolice.

U Rimu vlada tipična sredozemna klima koja karakteriše sredozemnu, obalu Italije. Najprijatnije vreme je od aprila do juna, i od sredine septembra do oktobra. Zbog toga je rimski ottobrate (u bukvalnom prevodu „prelep oktobarski dan”) slavan i poznat kao sunčan i topao dan. U avgustu temperatura u najtoplijem delu dana često prelazi 32° C, pa je tradicija da je upravo taj mesec sezona godišnjih odmora, mada taj trend opada pa Rim postaje u potpunosti funkcionalan tokom celog leta. Prosečna najviša temperatura u decembru je oko 14° C.

Rim je jedan od onih gradova koji vas jednostavno obuzmu. Toliko toga se u Rimu i Vatikanu može videti i doživeti da se posetioci najčešće vrate kući razočarani jer shvate da bi im trebalo mnogo više vremena za razgledanje svih znamenitosti.

Kad krećete u obilazak, važna je početna tačka. To bi svakako trebala biti Centro Storico, gde se nalazi najveća količina klasičnih i hrišćanskih znamenitosti na malom području. Najveća lepota razgledanja u Rimu je činjenica da vas nikad ne prestaju iznenađivati fontane, freske ili predivni trgovi u malim ulicama grada.

Glavne atrakcije

Panteon

Hram posvecen svim bogovima morao je biti veoma spektakularan. Rimljani su stvorili Panteon sa velikom kupolom visokom 43 m jedna od najvećih ikad sagrađenih. Da bi učinili kupolu sto osvetljenijom graditelji su koristili specijalni svetli vulkanski kamen. Praktični Rimljani su ostavili veliki prostor u tavanici da bi svetlost prodirala u građevinu i takođe su instalirali odvode za kišnicu. I danas Panteon izgleda skoro kao u stara vremena.

To je jedan od nekoliko hramova koji nije podlegao oronjavanju a kao svedočenje veštini rimskih graditelja poslužiće poštovanje i divljenje mnogih generacija. Čelnici Rima su se tu okupljali da bi slavili bogove. Ponekad su oni koristili hramove kao banke u kojima su čuvali blaga imperije. Ceremonije u hramovima nisu bile održavane samo u čast bogova. Imperatori i senatori su kroz te ceremonije održavali red i opominjali narod na njihove dužnosti u carstvu. Da bi se osvetili Rimljani su pisali kletve i ostavljali ih u hramovima, nadajuci se da će bogovi naneti zlo njihovim neprijateljima.

Bazilika Svetog Petra

Bazilika Svetog Petra je glavna zgrada Vatikana koja se nalazi na desnoj obali reke Tibar. Najvažnije je religiozno zdanje katoličanstva, kako po veličini (193 metra dugačka i 44,5 metara visoka), tako po značaju.
Bazilika Svetog Petra nije katedrala već je papina crkva u kojoj se održavaju najvažnije ceremonijalne liturgije. U samoj unutrašnjosti bazilike sahranjen je sveti apostol Petar, prvi papa, prema istraživanjima arheologa i epigrafiste Margarite Gvarduči (ital. Margherita Guarducci) obavljenim 1965. godine.

Koloseum

U blizini ulice Via Sacra i Arco di Costantino, nalazi se divovski ovalni Koloseum – 186m dugačak, 153m širok i oko 47m visok. Izgradnju je započeo car Vespasian 72. godine, gradnju je dovršio njegov sin Titus osam godina kasnije. Koloseum je bio centar zabave tadašnjeg vremena, borbe s gladiatorima i ljudima, lavovima ili divljim životinjama. Završetak borbe bi najčešće značio smrt nekog od učesnika. Ove ‘igre’ su napokon prestale u V. veku. Tokom vremena, Kolosum je uništen vremenskim nepogodama i delom ljudskim faktorom. Danas živi samo njegov skelet i unutrašnje staze za životinje koje su sudelovale u borbama.

UrbanStandard
UrbanStandard
Urban Standard, grupa entuzisata sa ciljem da prenesu neke od interesantnih vesti iz URBANE kulture. Sa osvrtom na muziku, it, ali i zivot oko nas.
RELATED ARTICLES

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments

Stefan on Dva od jednom
Zorana on USB meda!
Slobodan on Multi mališan!