Mlečna, crna, bela, sa lešnikom. Čokolada je jedna od omiljenih slatkiša širom sveta, ali kao i kod ostalih slatkiša unošenje prevelikih količina čokolade, nije zdravo. Korišćenjem manjih količina podstičemo koncentraciju i jačamo svoje psihičke i intelektualne sposobnosti. Poznato je da se čokolada koristi u nekim jelima jer se ukus gorke čokolade dobro slaže sa slanim jelima. U Meksiku se služi Pollo en Mole, piletina uz mole umak od čilija sa dodatkom tamne čokolade.
Opis i poreklo
Čokolada je namirnica koja predstavlja vredan izvor energije specifične arome, slatkog ukusa i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.
Osnova i glavni sastojak čokolade je zrno kakaa. Zrno kakaa je plod biljke kakaovca koju čovečanstvo poznaje već hiljadama godina. Ono raste na stablu kakaovca koje je, ako raste u divljini, visoko dvadesetak metara i živi do 150 godina, dok su stabla uzgajana na plantažama visoka 5-10 metara. Stablo kakaovca daje plod tek nakon pet godina, a maksimalan rod postiže između 10 i 25 godina starosti.
Čokolada ima dugu istoriju koja seže sve do Maja, starog naroda iz srednje Amerike. Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaovog stabla, koje raste u tropskim kišovitim šumama Amazonije, za izradu ukusnog napitka zvanog chokolatl. Taj gusti, bogati napitak dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaa koje su zatim mešali u vodi sa sojom, vanilom i čilijem.
Maje su plodove kakaa upotrebljavali i kao valutu i darove za proslave. I kad su njihovi bogati trgovci odneli plodove kakaa u Meksiko i prodali ih Astecima, kakao je i tamo postao pravi hit.
U vreme kada je Kristofor Kolumbo doneo vest o čokoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci su chokolatl pili već stotinama godina. Međutim, tek kad je 1528. godine Don Kortes u Španiju doneo kakao i opremu za pravljenje čokolade, Evropljani su počeli da cene njegovu vrednost. Španci su napravili svoju verziju chokolatla. Izostavili su čili papriku i dodali cimet i šećer. To je vrlo brzo postalo pomodno piće španskog dvora. Zbog nedovoljne količine kakaa, recept za čokoladu ostao je tajna nekoliko vekova.
Put do čokolade počinje zrnom kakaa koje raste u toploj i vlažnoj klimi. Bere se i prži, a onda mrvi u “čokoladni liker”. Termin navodi na pogrešan zaključak, jer je zapravo reč o čvrstoj i još uvek nezaslađenoj materiji. Od ovog trenutka počinje dodavanje šećera, arome, emulgatora i dodavanje ili oduzimanje kakao maslaca, tj. prirodne masnoće biljke kakaa.
Energetska i nutritivna vrednost
Čokolada je veoma bogata fosforom i magnezijumom, a sadrži i veće količine gvožđa, cinka i kalijuma. U 100 g kvalitetne čiste čokolade s visokim udjelom kakaa ima 400 mg kalijuma, 300 mg magnezijuma, 280 mg fosfora, 100 mg kalcijuma, 12 mg natrijuma, 3 mg gvožđa, u tragovima bakra, 500 mg teobromina, 68 g kofeina, 54 g ugljenih hidrata, 30 g masti, 9 g dijetalnih vlakana i 6 g belančevina.
Osim toga čokolada sadrži i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP.
Lekovitost
Čokolada je namirnica koja sadrži neke materije koje su do sada bile nepoznate, a pomaže nam da povratimo dobro raspoloženje. Podstiče stvaranje serotonina (hormona “dobrog raspoloženja”) u našem organizmu, koji nakon obroka izaziva osećaj prijatnosti. Nakon konzumiranja čokolade u našem se organizmu oslobađaju endorfini. Te se materije nazivaju još i unutrašnjim ili endogenim opijatima, jer imaju prirodno smirujuće i antidepresivno dejstvo.
Kofein je prisutan u vrlo malim količinama u čokoladi, a teobromin u znatno većim količinama i deluje kao regulator krvnog pritiska, osigurava dobar protok krvi, aktivira izlučivanje mokraće, reguliše nervni sistem i koristan je u slučajevima postojanja anemije. Razumljivo je stoga zašto u slučaju težeg fizičkog ili psihičkog napora samo mala količina čokolade postiže zapanjujući učinak na opšte stanje organizma.
Poželjno je izbegavati čokoladu pre odlaska na spavanje, jer može uzrokovati pojavu nesanice.
Uprkos činjenici da je čokolada bogata masnim materijama, ona se vrlo brzo vari. Kakao maslac, koji je glavna lipidna komponenta u čokoladi, asimiluje se u telu u količini 95-98 odsto. Uz to sadrži stearinsku kiselinu – zasićenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku kiselinu (tzv. „dobru” mast) koju u najvećoj količini nalazimo u prirodi u maslinovom ulju.
Iako se smatra da je čokolada pomalo nepoželjna namirnica, jer sadrži masnoće i veoma je kalorična, često se zaboravlja da sadrži znatne količine fenola. Polifenoli su glavni antioksidansi u čokoladi ili “hvatači slobodnih radikala” koji sprečavaju da holesterol oksidira u krvi i začepi krvne sudove.
Čokolada
